Српски сион

С ТР . 377.

Но више ни не треба, него то мало идеја, ади с бескрајно обилатим садржајем; на н.има се гради друго, више царство познаша, рационално иознање, духовио знање. Идеја о истини силом води дух првоистинитом и ираистинитом, идеја о добром, прводобром и прадобром, идеја о бику, неограииченом, бескрајном, апсолутном бићу. А то је Бог. За то и јест нризиаваше божанства тако присио духу, да је св. писмо изрекло ону дубокоумну реч: Ми га видимо свуда, 33 ) ми га чујемо^) ми га оиииавамо^) јер он неје далеко ии од једнога иас. И тако не може човек игнорисати Бога и божанско без своје највеИе кривице; је иоглед духа шегова показује му 1 'н>га. прека потреба да мисли, води га к шему. 36 ) Кад прогледаш видиш светлост, али твој други иоглед уздиже се горе к извору, из кога је проистекла сва светлост, уздиже се к сунцу. II када се духовно око отвори, гледа истииу; али шегов други ноглед обраћа се онамо, одакле је ироизишла сва истина, сунцу духовскога света, Богу. 37 ) оа то је једаи уман мислилад. 3 -) наслашајући се на те речи Платонове, изрекао чисту философску мисао, кад рече : Све ми видимо у Вогу Тако води разум истини, а истина Богу; је/р он је истина, извор и ирииции сваке истине . 59 ) Атеизма, дакле, може да буде 33 ) Књ. Јов. 36. 25* Сви људи виде их (дела божја) сваки их гледа из далека. 34 ) Псал. 19. 1, 2: Небеса казују славу божју и дела руку њ гових гласи свод небески. Дан дану доказује и ноћ ноћи јавља. Зб ) И учинио је, да од једне крви сав род новечји живи по свему лицу земаљском и поставио је наиред одређена времена и међе њиховога живљења: Да траже Госиода. не би ли га барем оиипали и нашли, премда неје далеко ни од једнога нас. Дела ап 17, 26. 27. 36 ) Рилљ. I. 18, 19, 20: Јер се открива гњев божји с неба на сваку безбожност и неправду људи, који држе истину у неправди. Јер што се може дознати за Бога, познато је њима: јер им је Бог јавио ; Јер што се на њему не може видети од постања света, могло се познати и видети на створењима. и његова вечна сила и божанство, да немају изговора. 37 ) Платоп, Бе КериШ> VI. р. 508. 38 ) Т. Акв. бишша Тћео1. I. <|и XII. Аг1. 11. *») Платои, Ђе ЕериМ. Л П. р. 533: К'ЈТ0 т6 аХг;М$. Упор. Јов. 14, 6: Ја оам иут и истина и живот. Јов. 1. 14 : И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу његову, славу као јединороднога од оп,а.

само онде, где је безумље и Фрнволност. А кад се иозна Бог, иознат је нринцип за васколики морални и друштвени живот, морални поредак нашао је онда свој почетак и завршетак, у коме он стоји чврсто као станац камен. Човек иознаје Бога и иризнаје Бога, шеговим духом и срцем, разумом и вољом располаже онда и управља божански принции; — то је суштина, садржај сеаке религије. Отуда религија иресуђује у науци; без ше застаје на по пута свако човечје нознаше, без ше неје човек, према одредби св. писма, истински, ирави, потпун, сав човек . 40 ) И сви путеви, којима иде мислеии дух са сваке тачке у широком ободу човечјега зиаша, воде га своме заједничком средишту, Богу. Јер „Бог је", вели Плат(ж 41 ), „т гочетак, средина и крај. и Све небо и земља, дан и ноћ, звезде и атом, океаи и каиља росе на травчици — све казује Бога. Наука о Богу је завршан камен, који крунише голему зграду човечјега нознаша. Но тиме још неје са свим подмирена иотреба човечјега духа. Истина, духу неје ускраћено, и у том баш и јест шегов најлепши и иајвиши задатак, да иостунно, од врсте до врсте, у низу коначних иојава, иродре до божанскога; јер зашто би му био Бог непристуначан ? Та он је „који јест" 42 ) т. ј. пуноћа бића, океан бића п истине, сама истина, иа и. све, што јест, од нраха под твојим ногама до божанства, све је то схватљиво и за то предмет нознаша. Ирема томе разум сазнаје истину, само не сазнаје сву истину и не сазнаје је нанајсавршенији начин. Јер мисао нашега духа неје апсолутна мисао, него је управо радша случајне, погодбене супстанције, за то и јест релативна и коначна, ограничена у својим Фуикцијама и тако у свему зависна од утицања снољашшега света; она, до душе, одређује то утицање, али и оно њој даје иравац, и за то њено сазнање неје никада потпуно адекватно, 40 ) Нроповед. 12. 13: Бога се бој, и заповести његове држи, јер то је све човеку. 41 ) 1>е 1^0;. IV. р. 715. 4:! ) Иех. 3, 14.