Српски сион

Б Р . 24.

,СРПСКИ СИОН."

Стр. 381.

пробуди завист у браће своје, који закључише једном, када га Јаков послао беше да види шта, раде остали синови истока — да га убију* но један од њих именом Јуда, задахнут Бој ом, рече : п кака ће бити корШт што Кемо убитџ брата, својега и затајити крв Јбегову!

е да га иродамо овима Немаиљцгсма иа да не дижемо руке своје на њ\ јер иам је брат, иашејетијело. Ииослушаше га браЛа његова и . (Битија 37, 26 — 27.) Ове просте речи садржаваху у себи, као у семену, све будуће догађаје. Бог је хтео изагнати за једно време свој народ из земље, која беше нуна млека и меда, коју је истина Он њима обећао, али тада када се услед горкога искуства опет буду обратили к' ГБему. Он је хтео да им даде могућности, да могу сравнити чудеса и искуства, знање и магије са Његовим чудесима, да могу незнабожачке богове сравнити са Богом Аврама, Исака и Јакова; те да се тим начином увере, да је Он једини Бог, и да осим Њега нема другога Бога. Због тога т. ј. ради те цели и беше Јосиф узвишен из егмиатске тавнице до степеница престола египатских Фараона; због тога беше и породица ЈосиФова призвана, да дели с њиме славу и милост египатских Фараона. Но та милост нродуживала се само за толико — колико бејаше нужна т. ј. до тога времена, док породица Јаковљева није иостала народ, и то народ многобројан, чије умножење не могаху ни највећа угњетавања египатска спречити. Крај једнога провиђења Божјег беше почетак другога; дође време, да се Јевреји изведу из Егнпта. Но пре него што би о овоме говорили, морамо у главним цртама карактерисатн Мојсија, тога избранпка Божјег, ту главну особу ових важних догађаја. Мојсије бејаше човек без и најмање сенке самољубља и користољубља. Он је презрео двор Фараона, све угодностн и богатства, која му се ту пружаху и нуђаху и удалио се у земљу Мадиамску, где је нровео четрдесет година, а да га нико и не познаваше; за тим следећи гласу Божјем, није се одунирао Д1 противио да другнх четрдесет година тргш у пустињи све нужде и невоље предводећи народ незадовољни и увек непослушнн и непокорни. Па умирући шта је оставио своме нотомству? Ништа, ни бегатства, ни части, ни достојанства, јер је, као што знамо, изабрао

пре своје смрти за свога наследника мужа из другога колена — Исуса Навина. Па да л' је иоштедио себе у својим писменим сиоменицима ? Није; јер је све своје слабости верно описао, за све будуће потомство, да сви знају како је несталан и колебљив био у многим случајевима; није се дакле старао да ни најмање себе оиравда нред будућим нараштајима; тако н. нр : Мојсије неколико нута сномиње свој грех, који је закључао пред њим врата обећане земље: „ А .Госиод рече Мојсију и Арону : гишо ми не вјеровасше и не прослависгае ме пре.д синовима Лзраиљевијем, зато не Иеше одвести збора тога у земљу коју сам им дао и . (Числ. 20, 12.) „ Арон ваља да се ирибере к' роду својему, јер пеће уИи у земљу коју сам дао синовима Израиљевијем, јер не иослушасте заиовијести моје на води од свађе". (Числ. 20, 24.) А да л' је своје заслуге и врлине где набројао Мојсије? Није; о својим заслугама п врлинама не рече ни речи. Но у исто време тако је јако љубио свој народ, да је за тај неблагодарни, непослушни и непокорни народ са највећом радошћу сносио четрдесет година све беде н невоље у пустињи, шта више за љубав тога неблагодарнога и неиослушнога народа решио се да буде избрисан из књиге, у којој га је Бог уписао : „ Али оттросши им гријех; ако ли неКеш, избриши ме из књиге своје, коју си наиисао". Исход: 32, 32.) Таки високи наравствени карактер имађаше Мојсије, Божји избраник. Морамо у кратко додирнутн и чудеса Мојсијева. Чудеса Мојсијева могу се поделити на два главна раздела: једна су свршавана преко самог Мојсија — Јеховом; а друга само ради Мојсија. Првима припадају : знамења, свршена Мојсијем пред старцима Израиљским у, Египту, која су побудила веру да је Мојсије од Бога послан; иреображај жезла у змију нред лицем Фараоновим; за тим десет каштига; прелаз преко црвенога мора; извађање воде из камена на гори Хоривској ; нобеда над Амалкићанима услед молитве Мојсијеве. А другима припадају: куиина, у којој се Бог јавно Мојсију; ступ од облака, који је за цело време путовања Јевреја кроз иустињу показивао им пут, назначивао место п време ради одмора, који их је осењавао дању и светлио им ноћу; мана, која је свако јутро падала са неба, и која се првих иет дана у недељи купила сваки дан толико, колико је нужна