Српски сион

Стр. 394.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 25.

вати реч, коју му говори виши дух, и с вером иримати глас, који доиире до њега из царства непогрешне божанске истине. За то и оставља Сократ , норед своје тежње за познањем, широко поље вери. 53 ) А писац другога Алкивијада, у духу Нлатонову, пајдостојније оцртао је све тежње нрве филосоФнје, овим речима: „Ми смо вољни чекатп некога, био то Бог или Богом одушевљен човек, да нас учи нашим религиозним дужностима и да нам, као Атипа Диомиду код Омира, скине таму са наших очију". Или зар се не би могла замислити духовна и животна заједница између божанскога духа и створенога духа? Зар апсолутни разум, којије, у ириродним прицинима мишљења, отворио извор иознања човечјем духу и који је у најприснијој свези с љим, зар тај разум неје кадар рећи још једну вишу реч, која прву допуњује и завршује? 54 ) Зар њему, творачком духу, да не буде могуће открити се, створеним духовима, оним истим медијем, којим се они узајмице и најприсније дотичу — речју; било да то говори божанствен човек човеку спољашњим, чујним, човечјим говором, или то било с иомоћу нових представа и идеја, које човечји дух просвећују, богате и уздижу ? Према томе, кад дођемо до тачке, где нас оставља снага нашега разума, онда почиње вера. Само вера неје субјективна иримнива, нити самовољно мњење и наслута, неје створ маште, а ни голи израз религиознога чувства; него је баш, као што право вели Паскал, највише дело разума, који, свестан о својој коначности и ограничености, научно и с евиденцијом,, која искључује сваку сумњу , дознаје, да је откривење достојно вере, па принуђеп по53 Ј Ксеиофопат, Метога1>. 8осга1. I. 1, 2—10. „Како ће да иориче богове, ко је веровао у богове", вели се онде између осталога. 54 ) „Све да се и постави, да између човека и човека не може бити никакога посредна утицан>а од душе на душу, тиме још не би била никако искључена могућност непосредног божаиског утицан>а на човечију душу. Већ и сама идеја о Богу захтева, не само да може бити, него да заиста и буде такога утицања". Улууици. ОоИ ип<1 сИе №а1;иг, ^ехрг!^ 1862. стр. 614.

бедном снагом истине, слободно иристаје уз откривење. Ту је реч Бог послао, и она се је на земљи нојавила: и реч иостаде тело и усели се у нас иуио благодати и истине . ° 5 ) Друго, више богопознање је опда, кад се божанска истина, која превазилази сваки разум, сама открије и сиђе к нама, не да ју ми наочиглед упознамо, него да нам говори речи, у које ми верујемо. 56 ) А сама вера спрема дух п даје му да иаслућује онај трећи и највиши степен познања, где он више не упознаје слике, зрачења, откривења истине, него, што је још Платон 57 ) обележио као највишу мету испитивању, сам.у истину, сушту истину, која је у Богу и која је Вог. „Тројак је живот човечји", вели за то уман Француски писац, „анималан или органски живот, па онда, у средини, живот слободна и истински морална човека. Али над тим другим је још трећи, који црпа принцип својој радњи из некога вишега извора: тај други. разумно-слободан живот, као да је дат човеку само за то, да се узвиси до трећега, који више стоји него чулан живот, више него живот разума и воље. Правој је философији задатак и смер да упозна тај трећи, винга живот, који узвишује све душевне моћи а коме се оне саме собом не могу узнети; тај истиче из духа божјега, који влада над нашим душама. Ту се зар појављује друкчија мудрост и савршенство човечје природе, која превазилази куд и камо највншу мудрост, до које човек може сам собом да дође". 58 ) Према томе разликујемо тројаку светлост и тројак живот: очњу светлост чулан жпвот; умну светлост — разуман живот; благодатну светлост — живот у вери. „Праведник ће од вере жив бити". 59 ) Још је Платон наслућивао тај виши ступањ познања, кад говори о узлету дунгаиу, која иродире у суштину ствари и 55 ) Јов 1, 14. 56 ) Т. Аквинат , Соп1.га 0-еп1. IV. 1. 57 ) Бе КериМ. р. VII. р. 533. 58 ) Магпе (1е Вггап , &а лче е1 ве« репуеев р. Е ВапШе Бес, 1821 8ер1. 1823. 59) Рим. 1, 17.