Српски сион

С тр . 446.

р. иарох петровоселски. — Иван Тешић с. р. администратор парохије молске. . — Ј осиф Рацковић с. р. администратор парохије молске. Јован Павловић с. р. парох ађански. — Ј осиф Ноповић с. р. парох ађански. — Лазар Шевић с. р. свештеник-иомоћник у Ади. — Александар Николић с. р. нротојереј и нарох сенћански. Тривун Влашић с. р. нарох сенћански. — Павел

Б Е Л Е Ш К Е. — (Прелаз у православну веру.) Пшпу нам.из Медине (у будшској епархији, а толњанској жуиаиији), да је тамошљи парох Стеван Ђурђевић 6. јуна о. г. превео из римо-католичке у православну веру и св. миром помазао Јулијану Ружичку, која се родила 6. јуна 1869. у Будим-Пешти од като.тичких родитеља. 0 томе, како се то десило, јављају нам ово: „Као дете од три године, изгубивши своје родитеље, прими Јулијану иод своје Катарина Кнежевића, добра душа у Српском Ковину. Кад је Јулијана одрасла, ступила је т Е,-Пештн у службу, где је својом марљивипћу, штедњош и поштеним животом лриштедила себи' и неколико стотнна форината. Временом се њена номајка досели у Медииу, и на њен позив дође у Медину пре три године и Јулнјана, иа видећи ту своју остарелу помајку остаде код ње да је негује у старости. Ту се Јулијана душом и телом ода св. вери иравославној. Све је молитве, зановеди божјс н дрквене, вјерују и т. д. на изуст научила, у св. цркву редовно долазила, и шта више. уз часне постове — на њезину вељу молбу — исповедала се и нричешћивала. Тако је у њој с дана на дан све већма сазревала мисао, да коначно прими свето нравославље, што је заиста 6. јуна и извргаила, пошто је најире учинила све претходне, законом одређене кораке". — (Српска црквена општина у Бечу) држала је нре неколико дана евоју скупштину под председииштвом свога иредседника Ђорђа Остојића. На тој скуиштини прочитан је извештај, да је дрквено н школеко здање готово и да је на нсто иотрошено 90.000 фор., осим унутрашњет украса цркве. Сриска црквено-општинска кућа у Бечу доноси 3.600 фор. годишњег прихода, из кога ће се илаћати свештеник, учитељ и послужитељи. Бечка ерпска општина добила је на зидање своје црквено-школске зграде око шест хиљада добровољних нрилога са разних страна, те се сад може подичити, да има свој дом за цркву н школу. Оиштина је раснисала већ и стечај за иароха своје новосаграђене цркве, као што се то види међу огласнма нашега листа. Хвала чести-

Б р . 28.

Ковачевић с, р. парох ст. кањишки. — Младен Јосић с. р. администр. парохије мартоношке. Ђура Јеврић с. р. парох сегедински и намесник. — Симеон Мајински е. р. нарох сентомашки. Лаза Каћански с. р. свештеник сентомашки. Ђура Страјић с. р. свештеник сентомашки. Васа Клаић с. р. администратор парохије туријске. — Стеван Кирић с. р. иарох Фелдварски. Л '

тим бечким Србима, што се у далекој туђпнп тако ревпо заузимају за св. иравославље! — (Г. Велимир Луки&) иарох у Паки, у иакрачкој епархији, именован је — како јављају службене ,Дагос111е №тпе" — привременпм источноправославиим куИним духовником код кр. казнионице у Љиоглави, у краљевини Хрватској и Славонији.

Ч И Т V Љ А. — (| Платон НИК0ЛИ&) администратор манастира Фенека, у архидијецези, нреселио се у вечност после дужег боловања 9. јуна о. г. у 48-ој години живота свога. Покојник се родио у Срнском Итебеју, у Банату. После свршених основних школа провео је внше година као манастирски ђак у ман. Крушедолу, спремајући се за монашки чин и веџбајући се у економији. За тим је узет у војннке, иа је као такав војевао и приликом окунације Босне, где је као војнички подчасник радп своје врсноће одликован сребрном „медаљом за храброст". После рата вратио се опет у манастпр Кругаедол, где је године 1884. иострижен за монаха. За тим је на брзо као јеромонах постављен за намесника у Крушедолу. где је својом вредноћом и умешногаћу унапреДио. економију манастирску. Како је. као ревностан калуђер и добар економ стекао уважење својих старешина. то је год. 1889. намештен за администратора манастпра Фенека. Покојник је за време своје кратке унраве јако подигао и уиапредио овај сиромашни и занемарени манастир. Да га смрт није нрерано покосила, још бп се већма иодигло благостање овог манастира, Његова Светост, иатријарх српски Геор гије, одликовао га је за заслуге и велику марљивост његову црвеним иојасем. — Иокојиик беше један од врснијих калуђера, смеран, љтбазан, вредан и савестан, пун погатења, и честитостн. Нека је врлом покојнпку вечна усиомена!

Н 0 Б Е К&ИГЕ, — Историја српске цркве од Епископа Никанора Ружичи^а. Књига ирва. У Загребу, српека

„СРПСКИ СИОН ."