Српски сион

С тр . 445.

и њезиног свештенства и у очима самих верних побија и понижава; 2., што се увађањем државних матрикула вршење св. тајана: крштења и миропомазања, а кроз то и осталих — свештенству знатно отештава; а у свези са законским предлогом о слободном вршењу вероисповести равнодушност нрема цркви и одступање од вере носредно нотстиче и иотпомаже; 3., што се свештенство у вршењу неких својих најважнијих црквених дужности ставља у зависност од подређених државних органа и пгго му се од страпе државе и онда, пошто му је већ одрекла нраво и моралну и интелектуалну способност за вођење матрикула, инак у том погледу још дужностп намећу и оштрим казнама нрети; 4., што сс рецеицијом израјелиКанскс вере у толикој мери, да хришћанин може из своје вере у израјелићанску веру прећи, државним авторитетом нориче и обара догмат наше св. православне цркве и свију хришћанских вероисновести, да у крштењу душа добија неизгладиви печат, којега никада впше нико и ни чим збрисати не може, те услед тога прелаз из хришћанске вере у редове некрштених постаје немогућ; 5., што се законским предлогом о слободном вршењу вероисповести не само омогућава него носредно и иодетиче раенадање поетојећих и склапање безбројних нових религијозних зајсдница па и само безверство на поругу узвишене науке Божјег Сина и на разорење Његове цркве, а иа срамоту и штету сувремеиог друштва и миле нам отаџбине; 6., што би се законом о обавезном грађанеком браку нод изговором слободоумља извршило најетрашније насиље савести свију опих, који су својој цркви искрено одани — и изричним прописима закона обарало би се учење свете православне цркве о томе, да је брак тајна, коју само црква прско евога овлаштеног свештеника и само у случају томе, ако нема црквених запрека — нарочито из сродства нотичућих свршити може, дочим је свако друго живљење мужа са женом — ио науци св. цркве или блуд, или ирељуба или крвосмеса, а деца из такове заједнице рођена незаконита и нлод грешне ножуде; 7., што не само склапање брачне свезе, него и суђење о ваљаности и трајању исте снада у искључивп делокруг цркве, а не државе;

8., најпосле, што ће иротивно схватање и евентуално ностуиање државе неизбежно изазвати огорчене сукобе између цркве и државе, у којима лако може доћи у оиасност грађански мир и поредак, као што је већ сад на сам глас, да се те црквено-политичне реФорме снремају, нарушен душевни мир и увређена савест безбројних грађаиа ове државе; Овим најсвечаније изјављујемо: I. Увађање државних матрикула у нашим очима је новотарија, коју пије изазвала државна потреба нити се дадс оправдати оним разлозима, који су у мотивацији истог законског предлога изложени. II. Државне матрикуле, реценција Израјслићаиа у предложеном облику и слобода вршења вероисповести тешка је увреда, која се наноси Богом установљеној хришћанској православној цркви и њезином свештенству. Ш. Обавезни грађански брак је најстрашнији нанадај на догматичку чистоту наше свете цркве. IV. Услед свега тога ми смо сви одлучни нротивници црквено-политичког ирограма еадање државне владе и као такови ћемо се у свакој ирилици и иа сваком месту — а особито у случају нових избора за земаљски с бор — и речима и делима иоказивати. V. Употребићемо сваку згодну прилику, да наше верне упозоримо на опасности, које њиховој вери и цркви ирете и иастојаваћемо, да с њима заједно, служећи се законитим средствима, опасност отклонимо. VI. Његовој Светости, Патријарху Сриском г. Георгију и високоиреосвећеној госноди Еаискоаима одужујемо се овде признањем, благодарношћу и одапошћу на том, што су ио својој надлежности учинили кораке, да спрече уеиех ове опасне црквено-политичне акције, обећавајући и уверавајући их, да ће у пама и у стаду нашем увек имати одлучне и ноуздапе војнике у њиховој законитој борби за одржање у чистоти учења и нредања свсте православне цркве нам срнске. У Старом Бечеју, 15. јуна 1893. Јован Борота с. р. окружни протоиресвитер старо-бечсјски. — Александар Поповић с. р. парох старо бечејски и намесник. — Јован Стенанов с. р. системизовани нарох, номоћник старо-бечејски. — Иваи ЈелчиК с. р. протопресвитерски помоћник ст. бечејски. — Панта цд. Ионовић с.