Српски сион

С тр . 440. / - ~ * и удесном наставном нлану, уз употребу иотребних наставних средстава — стицати ошнта светска, богословска и економска знања, а уз то се у строго религиозно-моралном нравцу васпнтавати — и тек тако оспособити за примање монашка чипа. Док су паппт манаетири имали већн број монаха, док су у ред манастирско-монашког свештенства стунали образовапији људи, а нарочито: образовани удови свештеници, који су богословске науке учили, а уз то имали побожности п искуства — дотле је било бар могућности, да се манастирско-монашки подмладак, носредством тих и такових људи, у самом кругу појединих манастира, колико толико изобрази и снреми за нримање монашког чина — да ирибави најнужпија богословска знања, да се поглавито научи црквеном нојању, правилу и поретку, а уз то да се на живим примерима поучава у религиозноморалним врлинама. Али, од како у појединим манастирима нема више од 2—3 монаха-калуђера, од када се проредише калуђери, који су богословске или бар друге какве науке учили, од када ослаби побожност и религиозно-морална свест у кругу манастирских калуђера — од тога доба појединн манастири ностате сасвим незгодна земљишта, да се у њима манастирскомонашки подмладак засебно учп и васпитава. Она 2—3 калуђера у манастиру, баш да иимају способности за образовање и васиитање манастирско-монашког подмлатка — оптерећени разним дужностима око управе манастира и руковања манастирским имањем — никако не доспевају, да се баве наставом и васпитањем свога подмлатка. Иначе „чега ко сам нема — не може другоме дати", иа с тога од већине данашњих манастирских калуђера — иошто и сами немају 'нотребнога знања и васшггања, с обзиром још и па иемарност њихову за решавање васпитних задатака — не може се никако очекивати, да оии сами образују и васпитавају свој нодмладак него се тај задатак мора иоверити посебној школи и способним учител.има, којима ћеживотни задатак бити: васпитање и настава манастирскомонашког подмлатка. Манастирски ђаци до сада — неуживајући у манастирима готово никакве наставе нн васпитања, у младићким годинама својим, када би се баш најбоље трсбала у њима да развија религиозна свест и морални карактер — које због . слабог надзора, које из дугог времена — ужасно

Б р . 28.

искварпше своју духовно моралну природу, напредоваше у раскалашности и неморалности дочим, кад најкритичније младићке године, у пнтернату, иод строгим надзором, озаривани светлошћу религнозпо-моралне науке проводили буду' — с правом се може очекивати, да ће пм васнитање у најбољем правцу напредовати, те да ће од њих иостати људи, који ће бити достојни, да приме на себе узвишсни и свсти монашки чин. Да ће нак мопашка школа и у економском погледу образовати бољи подмладак, но што су данашњп калуђери — то ће сваки веровати, ко промотри наставни план економских иредмета, а уз то замисли, да ће тај илан како теоретичпо, тако и још више нрактично извађати у монашкој школи са нитомцима — позван стручњак, који ће питомце у економпјп свакако бол.е моћи наставити и уиутити, но што могоше или могу калуђери сами, који економских наука училп нису. Истина у овом погледу отела је мах заблуда, да су данашњи калуђерн бољи практични економи, него они, који су економске иауке теоретично и практично изучавали — и ту заблуду многи данашњи калуђери игаре као непобитну истину — али срећом паметном свету није нужно подробннје доказивати: да постојеће економске школе имају некога смисла — и да у економији стручно образовани практички учител, у сваком иогледу — а особито у наставн — више вреди од економских шарлатана, који о економској науци ни појма немају. §• 2Учеп.е и образовање питомаца у моиатпкој школи траје 4 годиие и ио томе школа има 4 разреда. АсЗ §. 2. Пошто ће се у монашком семинару имати учити: а) општи — световни, б) богословски и в) економски, дакле троврсни и многи нредмети, у колико се за образовање у та три правца, поред саразмерно малене предходне спреме питомаца — иште дужега времсна, те, ако се хоће иоле бољи успех да постигне — неопходно је нужно у монашкој школи 4 годиши.а течаја установити. Четир године нити је мало, нити много, да за то време, уз озбиљно руководство — и реван рад, како од стране наставника, тако и од стране питомаца — питомци могу прибавити најнужнија општа — световна, богословскаи економска знања а уз то се —- поред најстрожије дисциплине и

„СРПСКИ СИОН."