Српски сион

С тр . 459.

их штампати, како се пишу. Истина, овако је отворено поље, да их читалац чита, како зна, но то није доста, јср се та имена морају и изговорити а код многах се изговор не слаже са написаним. ЈПто се тиче расправе унравитеља В. Пушибрка, она заслузкује по својој оригиналности пажњу са многе стране а особито, што се односи на мерење времена. Писац изнаша у почетку неприлике због мерсња године и дана по досадањем начину и предлаже тек, како би се, по његову мишљењу могле неприлике уклонити. По расправи мерење времсна и круга треба свести на декадски систем исто тако, као што су и бројеви тако издељени. Кратко да споменемо, шта се и како би се могло, по расправи, што променити: годииа да се дели на десет месеци и нрвих иет (или у нреступној шсст) да имају но 37 даиа а остали по 36 дана; дан, т. ј. дан н ноћ заједно, да се дели на десет сати, сат на десет десетина, десетина ио ново на десет десетина, и т. д. Досадања четврт сата била би скоро исто што и десетина сата новога дељења, јер садањих 96 четврти износило би 100 десетпна нових; од особитс је вредности, како се може доћи до тога да сва места на земљи имају један и исти датум у исто доба, а то би сс по расправи могло учинити, ако сс узмс јсдан покретан меридијан за основу мерењу; круг да се дели само у десст гради, град у десет дсцигради, и т. д. У расирави јс онширно наведено, чему би све добро дошла овака иодела и овако рачунање времена и круга и које би све незгоде и неприлике престале; ту се не заборавља ни математика. Расираву треба да прочита сваки, јер ће свакога интересовати, а разумеће је сваки, ко ијоле усхте. Од опште вредности би било, кад би се бар у изводу превела и на немачки и на мађарски језик, да се не изгуби тек мс);у неколицином срнских читалаца. 2. Међу властима и старешинствима гимназије спомињемо само нроФесорске колегије и ис тичемо, да су сви нроФееори и у једној и у другој испитани и осиособљени у својој струци,

осим једнога младога у карловачкој гимназији. Доиета и гимназије и народ срнски треба и мора се ноносити са таким колегијама, јер је реткост, да су у једној колегији сви проФесори испитани. Што нам још даје гаранцпје, да нанретка у гимназији нашим мора бити, јесте и то, што су мање више нроФесори сви старији, те морају и извеџбанији бити: у новосадској у средњу руку служи један проФесор ио 19 а у карловачкој скоро 15 година. Док у карловачкој гимназији све струке имају стручњаке, у новосадској природопис нема стручњака; евакојако би добро било, кад би се то место што ире попунило и то тим пре, што ироФСсори и тако имају највећи број часова, који но закону могу узети. 3. Што сс наставнога плана и предавања у облигатним нредметима тиче, новоеадска се гимназија равна већином но државном угарском а карловачка по хрватском наставном илану. 0 томе не може бити ни говора. Од нсоблигатних предмета предају се у новосадекој Француски, стенограФија и виолина, а у карловачкој мађарски и Француски језик. 4. У новоспдском извештају штампане су и школске књиге, којс се употребљавају, у карловачком иак овде онде наведена је књига уз сам нредмет у наставном плану, те за то не можсмо имати прегледа. У очи пада, како ученици у нашим гимназијама немају потребпих књига на своме језику, а то мора нанретку ученичком јако сметати. Незгоди овој лако би било доскочити, само кад би се издавач нашао, који не би рачунао са великим процентом, јер ироФесори би све књиге наиисали. Нама је иознато, да има и готових рукоииса за неке иредмете, али нема издавача. Надамо се, да ће нова манастирска штамиарија доста доиринети, да ее доскочи овомб злу. Колико из сниска књига видимо, највише. страда историја, нриродоиис и математика; баш предмети доста тсшки! ПроФесорска колегија новосадекс гииназије уводи са идућом годином уџбенике у ботаници, зологији и физици на срнском језику а издања београдска. (Свршиће се).

Ф