Српски сион

С тр . 460.

„СРПСКИ СИОН ."

Б р . 29.

КЊИЖЕВНЕ ОЦ1 Четврти нзвештај о правоолавном срп. богословоком училишту у Сремским Карловцима. Школска година 1892 — 93. Саставио протопрезвитер Јован ВучковиИ, проф. богословпје п привр. ректор богосл. училишта. — Нови Сад. Издавачка књижара и штампарија, А. Пајевића. 1893. Пред службешга извештајем о овој 189 2 / 3 школ. годиии ижа чланчпћ, што га је састављач овог извешта,ја написао поводол 100-ните годпне битпсања овог нашег највпшег просветног завода. Јер 1. фебруара 1794. отворио је велики митрополит наш Сте• фан СтратимировиЛ-Кулаински прву православну српску богословску школу у нашој држави. На тај дан одслужила је Н>. Светост свечано благодаренпје и нарастос, а нрослава саже стогодишњице нашег богословског училишта обавиће се касније. Одлучено је, да прослава та буде што свечанија. Па позив ироте Ј. Вучковића састали се на Сретенпје најугледнијп грађани карловачки и ту се на предлог сазивача закључи, да се митрополиту Стратимировнћу, а по жељи осталих, и другпм просветним добротворима нашим иодигне саоменик. Одмах је ту изабран и одбор, који је овлаштен, да предузме све, што је за приирему свечаности нужно и који је одмах ночео скупљати прилоге за сноменик. Даиас се већ смешта четврта хиљпда у штедионицу, а како се одбор нада, да ће са нрилозима јавити још многи — то изгледа, да већ несжо далеко од те свечане нрославе. У службеном делу наводе се прво врховне власти (Архијерејскн синод са својим иредседицком. иатријархом Георгнјеж, који је уједно и врховни надзорник овог училишта). Ректор је овом заводу г. Јован Ђорота , окр. прота старобечејскп, којп је синодом архијерејскпм 23. окт. 1890. постављен за ректора и професора, но коме је у исти мах дат допуст, који се све до данас протегао. Но као што се у извештају каже, сви су изгледи, да ће следеће школске године г. Борота ступити на управу п катедру. — Управује водпо у одсуству г. Бороте — као привремени ректор — нротопрезвитер Јован БучковиЛ, који је стекао много заслуга око увађања реда у овом заводу. Наставнички збор сачпњавали су ова г. г.: иротосииђел Герасим ДетровиЛ (од 11. апр. 1892. иа донусту), нрота Јован ВучковиИ, протосинђел Митрофаи Шеви%, Милутин -ЈакшиИ. Владимир Зеремски , каидидат московске духовне академије, презвитер Јован ЖивковиЛ , Јован ЖивановиЛ и Василнје ВујиИ — гимн. професори и др. Васа МаксимовиЛ, лечник. Наставни иредмети, који су у овој години нредаваии и слушани, јесу ови: 1. Увод у богословље; 2. Библијска наука (а. Увод у св. писмо; б- Тужачење св. иисма); 3. Историја хришћанске цркве; 4. Псторија иравославне сриске цркве; 5. Догматичко богословље; 6. Полемичко богословљо; 7. МораЈшо богословље; 8. Литургика; 9. Омили-

НЕ И ПРИКАЗИ. тика и омилитичка вежбања; 10. Пастпрско богословље; 11. Еатихетика (са ирактичним катихизовањем у основним школама); 12. Црквено нраво; 13. Педагогнка; 14. Црквено-словенски језик; 15. Новозаветни грчки језик; 16. Црквено пјеније и иравило; 17. Пчеларство и 18. Дијететика. У Летоаису, пре но што су побележени главни догађајн из живота училишта у овој школској годпнп, проговорила је управа неколико речи у опће о животу том: о сметњажа наиретку овога училишта, о тож шта се учинило и шта би још све требало учинити за бољитак овога завода. Тако је једна од главних сжетња напредовању било то, што се до данас нико са жеродавне стране није нотрудио, да се прецизно одреди, шта би имало бити сврхом овог нашег училишта п иронаћи и најзгоднијија средства, да се иста иостигне. Он јс био остављен на жилост и немилост субјективној вољи појединих људи. не ограђен објективном вољож закона, коју би свако морао респектовати. „Оно изгледа до душе" — вели се ту —■ ,да о том и не треба говорнти, јер само се од себе каже, да би наше богословско учнлиште требало спремати кандидате за свештенство... Али, у ком би смеру морало ићи то спремање, где жу је право тежиште? У науци? Или жожда у животу? А жожда и у једнож н у другож? Да није у чему трећем?... јер у животу овог училишта бпло је п таких врежена, да је поглаварство његово скретало иажњу са религиозно-жоралног и научног спрежањана нешто треће, што је — жожело слободно рећи — противно саможе духу службе свештеничке, за коју би се слушаоци овог училишта ижали спремати". — Но „управа ова сретна је, што може на овож месту рећи, да данашње поглаварство црквено поклања озбиљну иажњу и овом питању. Питање о штатуту за ово учплиште већ је пред архијерејским синодож"... те се уирава нада, „да ће ирва година у другој стотини година његовога живота донети жу и прикладан норматив, по ком ће се у будуће моћи нравилно жпвотњегов развијати". — (Имисенадамо, а већ би крајње време и било! — Прим. приказ.) Строго се пазило на тачно посећивање црквенога богослужења и на уредно вршење истога; захтевано је од слушалаца, да у сзакој нрилици исказују највеће ноштовање спрам цркве и свега што с њом у свези стоји; стављаио је у дужност жарљиво посећивање иредавања и свесрдно занимање са науком. Почетком ове школ. године отворена је слушаоцпма библиотека богословског училишта, а сваки слушалац имао је штампани каталог књига, те је ио њему могао узимати. Поред ове библиотеке, основало је п богословско књиж. друштво ,Слога" своју бнблиотеку. Поједини професори такође су стављали слушаонижа на расположење. и књиге из својих приватних књижница и трудили се на све могуће начине, да у слушалаца нробуде што већи интерес за науку. (И први почеци успеха у том правцу већ су се почели и показивати. С тога ће нас само још