Српски сион

Б р . 31 „СРПСКИ СИОН " С тр . 4*9.

ОБЛАСТИ ИСТИНЕ.

(Наставак).

1(5 регледаЈмо еад још једнол иажл.иј'0 во читаво своје излагање. Ми смо иоетуиио, од вишега иа ииже, исиитали и оцеиили различите облике и степене сумње. Видесмо, да она или иориче сваку истину — аасолутна сумнм, скеагицизам — или нориче свако више, духовно, идејално познање — сензуализам и материјализам — или најносле пориче религијозну истину, откривену истииу — натурализам, рацијонали■ зам. Нротив п.е смо ми доказали, да је човечје позиање у опће извесно, да има истине у човечјем духу и за човечји дух. У тројаком нам се реду она приказала: као чулно аознање радњом чулних органа, као духовно иознамв радњом мисаона духа, као религијозно иознање вером у божанство, које се открива. Све пак, што је човек истинито нашао у нрироди и историји, у идејама свога духа, у животним законима светским, све то пеје религиозној иетини ии туђе ни далеко. Сва наука је у п.еној служби ; она је у служби истине, у служби божјој ; то су знамења и гласови Бога, који се открива и они сви приводе иоследњем, великом откривењу у Христу. Она јс почетак и крај свима областима знања, више јединство, које расејане гласове истинитога спаја у чисто удешену хармонију, ередиште, где се сви путеви састају, којима наука греде, па били они још толико различити и ј *едан другоме туђи. И тако је свако знање, свако људско познање слуга иајвишој истини, које истражни и тежње пуни дух ириводи Богу, суштој истини. Ту нристају са свим згодно оне речи аностолове: „Све је више, а ви сте Христови" 74 . „ФилосоФија" , вели Клименат Александриски 75 „беше Грцима, што и закои за Јевреје, иутевођа Христу. Према томе је ФилосоФија припрема, утреник за онога, који Христом задобија савршенство". Та логос, као што он даље изводи, 76 Гои I. Коринћ. о, 22—23. 15 81гош. I. 5. 76 81гош. VI. б. VII. 2.

спод свију Јелина и варвара и коровођа оба завета старога и повога, дао ј - е Грцима њихову ФилосоФпју, да се њом нрославља код њих Свемогући, да тако ни јелинска ни варварска ФилосоФија пе садрже чисту, ираву истину са свим, али ипак делимице и да буду у исти мах откинуто парче вечите истине. 77 Откривена истина налази у проФаним наукама нриирема, иаговенггаја, символа за оне мисли, које јој Бог даде; а нроФане науке добијају опет од религијозне истине своју бистрину, ј *асниЈ'у светлост, дубљи доказ, виши значај, своју нраву вредиост, своје право место и крајно савршенство. Тиме је осуђена религијозиа сумња, у ком се год облику појавила, осуђена равнодушлост у религијозним питањима, макар се она крила под каким му драго изговором. Како би смео човек и за час бити немаран и равнодушан ирема томе, је ли у истини или заблуди, и то баш у питању, коЈ 'е је највише и шуважиије од евију, које обухваћа у себи сва друга питања, до кога етоји иаш целокупан духовни и иаравствени Живот, у религијозном питању! Могло би се рећи, да ј - е то потпуно безумље, срамотна тупоглавост и то би само могло и да разјасни таки поЈ *ав, да они, на којима ми то онажамо, ие ноказиваху тако жива интереса у нитањима нижега значаја, у проблемама своЈ - е науке, у нолитичким борбама и борбама у Ј*авном животу. Уметничком руком ј 'е нриказао етање многих таких духова нисац ј *едне књиге 78 о којој се оида много говорило: „Цео свој живот нроводе у томе, да уиоређују речи, да исиитују одношаје оројева, својства материје; више заиста не треба, да се ти велики духови задовоље. Шта говоритн ти о Богу с тим научењаком, коме се име нроноси по свету? Не видиш ли, како се сада баш предао, да испита неку киселииу, којн се до селе отела хемијској анализи? " ШЈ. 1. 13. VI]. 10. 78 1|ашеппа18, Евва! виг Г шсШТегегшо еи шаОеге с1е геИшон 1. ећ. VIII.