Српски сион

„СРПСКИ СИОН "

Бг. 31.

Причекај, док он истом буде готов са својим проиаласком, можда ћеш онда смети нрозборити с њим коју реч о ономе, који је створио све то. Други онет нише песму, позоришне комаде, романе, да удари темељ својој слави. Не буни га, не прекидај, јер се жури, приближује се смрт, па ненакнадна ли губитка за човечанство, кад би га смрт изненадила, нре него што доврши! Оно истина, он не познаје своје нрироде, он не зна, како место запрема и каки му је задатак придељеп у универзу, он ие познаје своје нотоње судбине, а не зна пи чему да се нада, ни чега да се боји, има

неба

и пакла;

ли Бога, праве религије, али ои ради, као да су то све ташти сиови". Ти су мртви, „имају име да су живи,

а мртви су

И 79

Нека се опи кичељиво огле-

Д а ЈУ У СВ0 Ј°Ј узоритости, нека се хладно повлаче у себе, као да су сами себи доета, иека тамну светиљку свога краткога вида претностављају јасном дапу божанске речи, или жудио и разуздано јуре но великом друму живота, за њих све вреде 79 Открцв. 3, 1.

оне речи, што их изрече Сократ, иа умору, својим судијама 80 : „Мили сте ми, до душе, и драги, људи Атињани, ал' ја ћу оиет више слушати Бога него вас и док годја уживим и узмогу. не ћу престати да вас опомињем и упућујем, јер ћу свакоме рећи с ким се сретнем: Добар човече, зар те неје срам, да грамзиш за благом, да га се што више нагумаш, а тако исто за чашћу и славом; за увиђавност нак и за истипу и да што боље оплемениш дупгу, за то не

тареш главе и то ти Је девета орига

? И

ја ћу га запиткивати и кушати и нриговарати му, што најмање цепи оно, што је највредније, а већу цену пришпва ономе, што је мало важно. Јер ја ходам широм једиио с том тежњом, не- би л' вас наговорио, да се пе бринете прече п ревпосније за своје тело или за богатство, него за своју душу, да се она, што већма онлемени, учећи вас, да човеку пе ниче врлина из богатства, него богатство из врлине и сва друга добра, како поједиицу тако и држави". 80 Платон, Ајјо 1 о §. 8оега(:. р. 17.

(СврдшКс се). НАЦРТ ЗА КАТИХЕТИЧКЕ БЕСЕДЕ. Састављеп према катихизиеу Православпе Цркве. Од Јована, епископа Смоленског. (Наставак)

5, Члан, Беседа 15. —1.) Иоказатм, да васкрс Ис. Христа, иредсказан пророцима и И>им самим, као очевидии дока:; Његове цобеде над смрћу, служи као најбоље убеђење у спасоносност за нас страдања и смрти Искупитеља; 2.) да је њим ноложен темељ и нашем васкрсу. 6, Члан. Беседа 1(3. — 1.) да се Син Божји, ио Божанству свудасушти, на небеса узнео у човечјем телу; 2.) да је примио Божанствену славу и част и по човештву, а но Божанству Он ју је имао свагда. 7, Члап, Беседа 17. —- 1.) Син Божјн опет ће

доћи, но већ ,са славом Божанственом (Мат. XVI. 27.; XV. 31.) — 2.) Када? (Мат. XXIV. 36. 42). У осталом може се указати и на неке признаке но руководству Св. Писма. Беседа 18. — 3.) Судићс: а) евима живим и мртвима, који ће тада сви васкрснути; б.) за сва дела, речи, мисли и осећаје срца. 3, Члан. Беседа 19. — Треће лице св. Тројице јс Дух Свети, Госиод животворећи. Он је заједно са Богом Оцем п Сином Госиод и Творац света, чува живот свима тварима, даје разумни живот л,удма, а онима који верују на носе благодат духовну. 2.) Исходи од Бога Оца н саопштава верннма благодатне. даре Своје ради заслуга Сина.