Српски сион

С тр . 5"5.

уцравитељ и наставници имају слободаи цристојаи стаи, нреиитање и поелугу у манастиру где је завод. . А4 §. 11. Најславнији недагози казују — и нрава јс. н света истина, да нанредак сваке школе највише зависи од учитеља. Може нека школа имати и најсавршеиијс устројство, најскладнију уредбу, најлепше смишљсни и израђсни наставни н.тан, најбогатија наставна средства - ако учитсљи и наставници нису иа своме мссту, све је у заман — школа не ће нанредовати. По томе и ванредак монашке школе највише ће зависити — од добра и сретна избора наставника љезиних, а међу овима поглавито: унравитеља-наставника. Унравитељ је душа заводу, иа ако унравитељ будс сретно изабран, ако се у унравитељу добије свестан и одушсвљен раденик — осигуран је нанредак монашке школе. Ако се настава и васнитање калуђерског иодмладка ноложи у руке и иовери савести рсвних, одуше*вљених и образованих наставника, школа ће моиашка без сумње цветати и неизмерне користи цркви и народу доиосити. Но да се такови наставници за монашки семинар придобнју — нужно је, да буду добро напла1-.ени. Онима, од којих се очекује, да своје н-ајбоље умне снаге, сву вољу, рсвност и одушевљење своје уложе у наставу и брижио васиитање монашког нодмладка, треба осигурати такав материјалан иоложај, да се у своме учитељевању и / материјалпом погледу иотнуно задовољнима

осећају — да не изгледају никоја друга унанређења и ночасти, осим оних, што их као монашки наставници имају и уживају. Могуће је. да ће се мсђу наставницима монашког нодмлатка иаћи који, да ће позив свој не с материјалне већ с узвишене ндеалие страие носматрати, те ће без обзира на нанлату, свим одушевљењсм нрионути око леног задатка свога — али с' обзиром на тежину задатка, на мучност позива, свакако треба и таковога материјално наградити — јер најзад Људи нису анђели, иа кад виде, да нскоји са мање спреме, мање муке,. лакша рада и угоднија начина живота заузимају већи морални п бољи материјални положај могу да иадну у искушење, па и они да теже за таким иоложајем, те да окрену лсЦа наставничком месту нрп моиашкој школи. Према томе није нимало велика плата заводских наставника, озпачена у 11. §. нацрта уредбе. Унравитељ завода — осим своје комнетенције од онога манастира, у коме је завод треба да ужива плату од годишњих 800 ®ор. и да — наравно у заводу, односио у манастиру — има бесплатно цело препитање. Остала три наставника треба да имају — поред бесплатног преиитања у заводу — годишњу илату од 600 Фор., а једап од њих, који би као заводски пре Фект Фунгирао, да има још 100 Фор. носебне годшпње награде. Са таквом платом могле бп се ваљда ваљане снаге за паставнпке придобити — и ондајеразвитак и напредак завода потнуно оснгурап. (Наставиће со)

Је ли подизање руку на литургији у православној цркви источног поријекла и је ли правилно у обредима наше цркве?

Обичај је био до. данас, а и данас је још у многијех, да при свршавању литургије у њским моментима свештеник нодиже руке у вис. Но пошто сви то не чине, а у њекијем крајевима је шта вишс и забрањено, као да то није норијекла источнога, пита се. - да ли је баш норијекла источнога и је ли иравилно иодизање то на божаственој литургији? На та два нитања изнијећемо неке доказе, у чистој намјери, да се то нитање и од другијех, у тој ствари стручнијих, јасније још расвијетли, на да се нрема том владају и старији

евештсници, који то од почетка својс служое радише, и млађи, који тек стуиају у службу цркве, — а уједно да по цијелоЈ* нашој патрпјаршији завлада у том једноликост. Да је то нитање важно, посебице иијс вриједно данаиомињемо, видиће есјаено из каснијих нашијсх ријечи. Доказе нак навешћемо из онијех извора, који су иам — у оскудици — при руцп, и одмах ћемо сад већ рећи, да је подизање руку при богослужењу на литургији источног поријекла, н да јс и данас правилно, и до данас увијек у цркви нашој постојало.