Српски сион

Б р. 32

С тр . 507.

ннјс псточног иоријокла, забранпмо и кадење, кад су тако у значењу и важности једно с другијем срасли. 5.) Аидрија Николајевик Муравјев у књизи „Писма о служби божјој у нравославној цркви" (превод Даничићев) стр. 25. вели: .пред херувимском пјесмом владика умивши очи и руке, да би чисто видио и радио, пред часном трпезом три пут у молитви подигавшируке к небу отиде. .* Исти на стр. 30. вели: „Твоје од твојега теби приносимо . . ., по том иодижуЛи у вис руке у три пута призива духа светога носланога доле Аностолима." Не видимо ли из овога, да јс и правилно и источног поријекла подизање руку. Правилноје, што је ето у руској иравославној цркви обичај, а куд ће православпија црква од руске, у којој запста, сигурни смо, нема обичаја западног поријекла. А. Николајевић Муравјев ваљда добро зна обичаје своје цркв.е, те се не може рећи, да нема у руској цркви подизања као што неки веле. То нам свједочи и Михаило, митрополит сриски, који је био у Русији, учио тамо и видио еве обичаје при богослужењу. Он наиме 6.) у књизи: „Црквено богословијс или црквесловије" па стр. 108. пигие: „Немедлено свештеник чита умилителну молитву: ,,В|||е приио= с1шх ти слокесн8(о сл8жк8 ..." с подигнутим јуукама и очима призива трекратпо Духа светог као предложенУл свети дарова.. Да није тога у Русији и да ннје нравилно и источног иоријекла, не би то учени митрополит сриски ни нисао у својој књизи, намјењеној младежи, која се учи. Тако иише и Н. Ђ. Вукићевић, који се добро разумијева у црквеном правилу и литурђици и обредима њезиним. Оп наиме 7.) у књизи својој „Изјасненије св. литургије" на стр. 125. пише: „Најпре се свештеник моли Богу, да прими ову словесну (умну) и безкрвну жртву и да иошље Духа свог светог па нас н на предлежеће даре. За тим с иодигнутим к небу рукамп и очима призива (Јв. Духа молећи се овако: Гди. иже шнскатлго твоего д$р... " Да се види, да није западног, римског иорнјекла, већ чисто источног, православног навешћемо још и један индиректан доказ: 8.) Ђуро Шимончић у својим „Уесегпјш гагеоуопта о »v. оћгесИћ как>Пске сгкуе, I. сИо. ОђгесЦ »v. МГае", вели иа стр 70.: „Мо1ес оуи

шо Ш уп (т . ј. Ст1опа) гагкгПјије 1 8к1ара куесеп1к гпке 1 себк> 8е ри!а §'1ауот паИапја", на стр. 74. онет вели: „Зуесешк тоИ гагкгИјеП1П1 а гиката, §1;о пат ргес1оспје оЦИхо кН2а 1 ћохапбке па кп2и..." Дакле из овог сс јасно види, да код римске цркве нема подизања већ „га2кп1ј1уапја" или рангаривања на страну, те тим иравећи „о^ајб^уо ки2а 1 1>о2апбке хНуе па ки2И." Наше иак иодизање у вис расклопљеним длановима, као што су још стари Јелини ради.чи, има са свијем друго значење од римског раширивања. „Тако је га2ки1јеп1та гиката тоНо (зе) ђо2ап»к1 вравћеЈј па кг1/п", вели се на истом мјесту речене књижице. Послије раскриљивања код њих свећеиик склаиа руке на прса длан о длап, уперивши нрсте у иебо, те тијем ноказује свезу војујуће цркве са владајућом. Код нас пак, православнијех, нослије подигнућа у вис ири ријечима: ,,Гор'к илгкилЈх сердца'', снушта их ири ријечима: „Еиагодари/нх Госиода" скрштене на прса, што је са свијем друго него у римокатоличкој цркви. Истина у истој књизи на стр. 92. и 102. стоји да се „вуесешк росН^пиМт 1 га/кгНје111111 гиката" моли два пута при њиховој „тш". Но како то „росЦо-пи&п 1 гагкгНјешт гиката" бива, каже сам: „81о буебепхк тоИ га/кгИјепЈта гиката, 1о паб ћајрпје бјеса, с!а је <;ис1е Ма 2г1уа која ћје рппебеда иа ћпе^и Ка1уаии". Дакле свештеник њихов [подигне руке да су равне са рамснима и онда их од себе на страну нружи — „разкрили" у облику крста. Ми пак подигнемо руке у вис вишс главе, толико исто да су раздалеко, колико и на тијелу, а дланови су отвореии нрема иебу. Кад је то тако тамо у њих а овако у нас, пемојмо се бојати, е Је наше нодизање римског или занадног, већ баш источпог, православног пориј скла. Да скупимо: Подизање руку у вис па литургији јеете источнога норијекла и иравилно, што се из каноничних књига, као што су Мојсијеве и нророка Исаије, и из наведеннх етаријих и новијих нисаца види. Па кад се кадење тамјаном у црквп нравославној употребљава, које постоји и у римској, за што сс не би п нодизање руку у вис уиотребљавало, кад је само нравославне цркве то обредни закон, и кад има исто зиачење са кадењем тамјаном, како то најбоље патријарх Фо-