Српски сион

Б р . 33.

„СРЛСКИ СИОН."

С тр . 523.

иароси ђурђевачки сиомињу, 21 који су из Темерина са својим иарохијанима дошјш, па отуда и старије записнике крштених, умрлих и венчаних собом донели. Неколико година после свога насељења подиглн су Ђурђевчани и своју данашњу дркву, за што су добили дозволу дворског ратиог савета ] 805. год. 22 Не зна се управо кад је ова црква довршена и ко ју је осветио, али се зна, да је 1808. год. већ постојала и да је — као што рече врховни крајишки надзорник, надвојвода Лудвиг—- 23 била у оно доба у ногледу величиие и архитектуре не само најлепша прав. црква у области шајкашког батаљона, него и једна од најлепших сеоских цркава у целој сла вопској покрајипи. 24 Одиосно подизања ове цркве имамјош нешто додати, али само у намери, да би се време истога што тачпије дознати могло. На основу звашЛних писмених извештаја, који се у бечкој ратиој архиви и данас још хране, рекао сам, да је прав. црква ђурђевачка сазидана између 1805. и 1808. год. Но пречасни г. Сима НиколцЛ, парох ђурђевачки, изјављује у своме донису од 13. (1.) јула 1891., бр. 151 , г. нротонресвитеру жабаљском Милошу М. ПаииИу, да се у иивептару црквеном од 1850/51. год. иалази ова примедба: кокћ Гнургјекачка, доама стапс кознесенЈА Г дна, созидана естк трВдод^х н иждикенје/мх ц*клаг№ окфестка, л'кта Г дна 1802 — авп ктораги> л-кта, по иреселжји нзх Те /иерина". Дал>е вели г. Сима НиколиИ у своме другом допису од 24. (12.) Фебруара 1892., бр. 17., оиет уирављеном споменутом г. проти: „да је она примедба у инвентару, у погледу назидања овдашње цркве, писана руком мога нокојног оца године 1850—51. Цозцато ће 21 Сиоменути иеказ шаш. батаљ. од 80. нарта 1803. год. 22 Отнис истог савета од 13. маја 1805. год. 15. 997/1270, на славонску генерал-команду, конценат у регистр. ратног мпнистарства у Вечу. Прорачун је изнео 11.797 фор. и 18 кр. б. вр. 23 У своме извештају од 20. нов. 1808. год. о путовању ио славонсЕОЈ и банатској Крајиин, на истом месту нод В. 1086. од 1809. год. 24 Овој Крајини припадаху тада областп летроварадпнске^ градншканске и брођанске крајншке пуковнпуђ и шајкашког батаљона, I

бити и Вама, да је он био зет покојног поп-Јована (т. ј. ПоиовиЛа), који је као млад свештеник дошао овамо са народом и ово место населио. Као његов зет могао је од њега и дозиати, кад је црква подигнута. Судећи по том, држим да је оиај концепат у регистратури ц. и кр. ратног министарства у Бечу 25 погрешан." Услед ове пријаве преч. г. Симе ПиколиИа доносим с моје стране овом нриликом, осим учињеног позивања на дотичну дозволу дворског ратног савета, још и извештај славонске генерал-команде у Нетроварадину од 3. априла 1805. год., бр. 972 0., на дворски ратни савет, који извештај у оригиналу од речи до речи гласи: г Б1е Р1апе шк! ШегзсШа^е гит Ваие 2 \уеуег пЈсћ! шпг1ег Шгсћео т Сгуиг§1еуо шк1 УШо\уа 1П1 Т8сћа1кЈз1еп-Ва1аШоп, \\-е1сће сће Стгеп2-Ваи-В1гесћоп асЏизћг! ћа! ип<1 ш (Језнеп Нег81е11ип§ сће ћеза§1еи СгетеЈп(1еп сће ег!огс1егИсће ВагвсћаЛ УонаИн^ егНе§еп ћаћеп, \\ г егс1еп Етет НосШбћНсћеп НоГкпе^згаШ гиг ћоћеп Ве§пећт1§ип§ ипс! 8оШп§еп 2игиск8еп(1ип§ Гп б-ећогзат ип1егћгеИе!". („Нацрти и нрорачуни за зидање две несједињене цркве у Ђурђеву и Вилову у шајкашком батаљону, које је управа крајишких грађевниа приредила и за којих подизање сиоменуте онштиие нотребиту готовину нрииравну имају, нодносе се у покорностн високославиом дворском ратном савету ради високог одобрења и за тим повратка".) Као што видимо, овде је говор и о дозволи за грађење садашње цркве виловачке, а темељ је ове цркве, као што ће се после спомепути, освећен у педељу 1. августа (23. јула) 1805. ГОД. Н§ка ми је само још дозвољено занитати, из каквих би разлога молили Ђурђевчани 1805. год. за дозволу, да могу зидати нову, кад би већ имали једну добру цркву, која би тада тек три године дана ностојала? Држим дакле да немамо више разлога сумњати у вероватност опог концепта у регистратури ц. и кр. ратног министарства у Бечу. 25 То јест онај од 15. маја 1805. год. В. 997/1270.. по гласу којега је дворски ратни савет одобрио зидање |ур|евачке цркве,