Српски сион

С тр . 524.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 33.

6. Ковиљ-Сентиван, Ирва позната црква сентиванека, која је, као н данашња што је, посвећена била св. великомученику Димитрију, стајала је преко пута од данашње, на месту где је сад парохијски дом. 26 Даље се о овој цркви ништа не зна; само је то познато, да је 1818. год., као мала и иосве већ толико трошна била, да се бојало да ће се срушити. Услед тога је неонходно нужно било, да се сазида иова и већа црква. Тога ради је још те исте годиие учињен нлан и нрорачун (42.000 Фор. б. вр.) за пову цркву, а са цигљарем Јосифом Младетом уговор због набаве 100.000 комада цигаља 27 . Год. 1821. била је ова — данашња — црква и довршепа

20 Допис нреч. г. Стевана СтввановиН«, иароха сентнванског, од 21. (9.) јануара 1892 год.. госн. протонресвнтеру ПаииИу. 27 Кореснонденц-протокол економског уреда шајкашког батаљона за 1818. год. 28 Сноменутн извештај г. пароха Стевановића.

7. Вилово. Прва позната мала прква, која је била, као и данашња што је, носвећена св. Стевапу Дечанском краљу (св. Мрата), стојала је тамо, где је данас гостионица Гавре Туцакова. Не зна се кад је подигнута и освећена, али се по старим инвентарима зна, да је 1777. год. већ постојала. Била је од черпића сазидана, а шиндром (дашчицама) покривена. 29 Данашња је црква подигнута 1805. и 1806. год. 30 Темељ јој је освећен у недељу 4. августа (23. јула) 1805. год. 31 29 Ово, а и што шта друго у ногледу виловачке цркве имам захвадпти пријатељском саопштењу нреч. г. нароха тамошњег Ђуре Ивчнића од 3. октоора (21. сент.) 1889. год. 30 По оној дозволн дворског ратног савета од 13. маја 1805. год., што је већ сноменута код ђурђевачке цркве. 31 По гласу једне иозивнице шајкашког поручика Гавре нл. Чеицп из Билова од 3. авг. (22. јула) 1805. год., управљене на тадашњег настојатеља манастира ковиљског, што се и данас налази у архиви тога манастнра.

(Свршиће ое).

НАЦРТ ЗА КАТИХЕТИЧКЕ БЕСЕДЕ. Састављен према катихизиоу Православне Цркве.

Од Јована, епископа Смоленског. (Наставак)

Беседа 36. Првим ирошењеи молимо, да бп нам номогао да ноживимо благочастивим животом, да се од нас и кроз нас свети т. ј. нрославља свето име његово. Другим молимо — да у иама не наше телесне жеље, не грех, но благодат Св. Духа Царује и р/ководи нас добру у садашњем и блаженству у будућем животу. Трећим молимо — да нам Бог не допусти живети и деловати по нрохтевима наше воље, но да нам Бог иомогне, да нашу вољу нодчинимо светој њсговој вољи, да чнни с нама што је Њему по вољи, и да Му се сви људи на земљи исто тако без поговора иокоравају. као што му се на небу иовинују ангели. Беседа 37. -— У тумачењу четвртога казати, да је хлеб души — реч Ббжја, телу ■гве оно што ,је неопходно за телесни живот:

храна, одећа, пребивалиште; за свег човека — хлеб небесни: тело и крв Ис. Христа. — Геч дмеск изражује наду, да ће давши данас, дати и сутра, — и побуду, да се моли чешће. Беседа 38. — У петом објаснити, а.) да се под именом долгижх разумеју греси. Зашто? и ко су наши дужници? — б.) да само онда можемо молити Бога да нам оирости грехе наше и надати се онроштењу, ако сами ираштамо увреде, које су нам нанесене, иначе ни ми нећемо добити онроштења. в.) Да нам Бог не опрашта грехове, кад ми не праштамо ближњима својима, да би нас нобудио на праштање увреда и к узајамној љубави, п за то, што ми, не ираштајући увреде, показујемо се злима и недостојнима милости Божје.