Српски сион
С тр . 544.
„СРПСКИ СИОН."
Б р . 34.
НАЦРТ ЗА КАТИХЕТИЧКЕ БЕСЕДЕ. Састављен прома катихизису Православне Цркве. Од Јоваиа, епископа Смоленског. (Свршетак)
V шестој заповеди. Беседа 54. — 1.) Разјаснити врсте убијства: невино по закону, у казни за тешке нрестуие, која може бити и грешна, кад није унотребљена довољна предострожност, и која свагда има у виду потребу очишћења савести иокајањем; преступно — свако насилно лишавање живота, када неко не само убија другога, него и иомаже убијству или превременој смрти лижавањем помоћи, изнуравањем, наравственом ноквареношћу и т. д., што значи погубити душу човечју. 2.) Врсте самоубијства: а.) иосредно неумереношћу и нороцима разне врсте и б.) н ен о с р е д н о самоубијство, немогућност извине овога ма у ком случају. Беседа 55. — 3.) Показати обвезност бранити живот ближњима, помагати сиротињи, служити болнима, тешити ожалошћене и несретне, са свима опходити кротко и мирити се са ненријатељима. 7 седмој заповеди. Б е с е д а 56. — 1.) Изнети тежину овог нрестуиа, који не само да је савршено противан хришћанској нравственој чистоти, него и води породичним несрећама и друштвеном непоретку; чак н саме нечисте жеље — јесу прељуба. (Мат. V. 28.) Беседа 57. — 2.) Указати на иредострожности: а.) у удаљавању од свега што може да узбуди нечисте мисли и осећаје, као н. пр. неуздржљивост у јелу н пићу, игри, несми и у онште сваке врсте недозвољено зближење с другим иолом, б.) у иостојаној пажљивости на своје мисли и чувства и в.) у молитви, 3.) Представити иротивно, као: обвезности супрушке љубави и верности, ноштење, невипост до сунруштва и обвезност, да је чувају они, који не стуиају у брак. (I. кор. VI. 15. 18. 19.) V осмој заповеди. Беседа 58. — Указати на разне врсте крађе: грабљивост, отимање, иреваре разне
врсте, светотатство, затим скоро све врсте примања „поклоиа", кајишарство и готованство (мукташтво). Противне том врлине: некористољубље, правосуђе и милосрђе. 7 деветој заповеди, Беседа 59. — 1.) Набројати разне облике лажи и лажних сведочанстава, које су забрањене овом зановешћу. 2.) Показати, да све потичу или из зле жеље к ближњем, или пз лакомишља, које се тако исто мора осудути; да лаж ма била и нештетна, чак и корисна — није допуштена, једно, што је противна љубави и уважењу према ближњем и недостојна човека, оеобито хришћанина (Еф. IV. 25.), друго, као израз неповерења уПромисао, или заборављање истога. Беседа 60. — 3.) Говорити, како ако нисмо нозвани — немамо права прекоравати друге, ма и за фактичне пороке. (Мат. VII. 1.) 4.) Предострожност: неисмевати никог и ненресуђивати, пазити на суд других, не бити злобан, уздржавати језик. (1. Петр. III. 10.; Јак. I. 26.). V деоетој заповеди. Беседа 61. — Казати, да су 1.) забрањене и саме мисли н жеље, које су нротивне добру ближњег и љубави према њему. 2.) Зашто? а.) Зато, што је така жеља грех (Притч. XV., 26.; Мат. V. 28.); б.) ради предуиређивања самнх дела, која се зачињу од жеља и мисли. Беседа 62. — 3.) Показати предострожност, као: да је нужно чувати чистоту срда, бити задовољан са сво.јим стањем, ником незавидети ни у чем, иредавати се вољи божјо.ј, кад нечег и немамо. Беседа 63. — Поучити, да све обвезности према ближњим ваља испуњавати из чисте и искрене љубави према њему, и у оноликој мери, у коликој дозвољавају наше душевно и телесне силе. Беседа 64. — Убеђивати, да се све,