Српски сион
С тр . 558.
,СРПСКИ сион.
Б р . 35.
манс очи упиремо, а за добре стране, које куд и камо иремашају оне рђаве, нећемо ни да чујемо. Немилостиво суди онај, који без важна узрока износи на видело туђе тајне, погрешке и слабости, ко се руга туђим погрешкама и збија шалу с туђим манама. Прави хришћанин радије крије иедостатке и мане брата својег, осим кад опгате добро или спас невина човека захтева од њега, да их обелодани. Ето то су, благочастиви хришћани, најглавнији случајеви, у којима је забрањено нама судити дела наших ближњих и који нас, хришћане понижавају до ноганика и безбожника. „Не судите дакле, да вам се не суди, знајте, каковнм судом судите, онаковим ће вам се и судити и каком мером мерите, онако ће вам се мсрити". (Јев. по Матеју гл. 7. ст. 1. 2.) Обично како ми с другима, тако и они с нама. Каква шала, така и одшалица. Сви од рсда смо несавршени и нема на свсту тога човека, који само добро чини и ни једном не згреши. Кога ми не штедимо, не ће ни он нас. Ми ово не говоримо, што би са гледишта Христове науке одмазда и освета оправдана била, не, нама св. јеванђеље налаже, ко нас луии но лсвом образу да му обрнемо десни, — ми то говоримо што тако заиста бива мс 1;у људма и у свету. Сви без разлике смо изложени свакојаким недаћама. Зарједан омркне богат, а осване го као ирст и без игде ичега? Јога данас угледан и виђен, а сутра нрезрен и негледан. Да ли у таковим несрећним околностпма смемо рачунати на милосрђе, сажаљење и помоћ браће своје, зар не ћемо имати узрока да се побојимо, е ће се нашој беди радовати и тумачити то као заслужену казну за нсдела, сви они, с којима у истим случајевима немилосрдно поступасмо? „Не судите, да вам се не суди". Да видимо још, благочастиви хришћани, какве су нобуде кривом и грешном суђењу. Неко у охолости себе прецењује, само себс види и У Сомбору о Ивању дне 1893.
вредиа и добра и учена и у слепилу својем не види лепе стране и у других људи, себе држи за непогрешива, а туђе грехе гледа кроз стакло, што увеличава. Неко из зависти и урођене злоће не може очима својим да гледа туђе заслуге. Неко из површности истрчава са судом својим о стварима, које није добро испитао. Неког оиет гадна себичност и рачун гони, да умрља светло име туђе или му углед обори. Неко сваког подазрева и не може да има лепо мишљење ни о ком. Многи туђе мане износе па јавност, да би својима траг заметли. А каквим родом рађа овај грех? Свете везе друштвенога живота: слога, љубав и пријатељство иокидају се, а мржња, страст и распра овлада међу браћом Често иута ови безбожници утуку леп глас невина човека, једини ослонац његове среће земаљскс. Узајамна вера, без које није ни једно друштво срећно, хладни и њезино место узима неповерљивост и хладнокрвност. Паше хришћанске груди треба да су прожмане нелицемерном л 5 убавл>у према сваком човеку. Ко ће, ако ми хришћаии не ћемо, уживања налазити у том, да чинимо милостива и добра дела свако према својем имању и околностима. Нама треба да радост чини, да бранимо нејачицу н невина од злоће и зависти. Ми ваља да себе добро испитамо и упознамо. Колико ћемо у врту срца својсга наћи корова за чупање! Зар не ћемо бити милостивиш и обазривији ирема ближњима својим, кад себе сама сазнамо, кад сс будемо умели замислити у положају оиих, који грегае и запитати сс: а да ли би сами у истим случајевима боље чинили? веззлко = Ш/А назриши Господи, Госноди кто постоитх"? Подражавајмо и у овом нагаем Творцу, прагатајмо јсдан другоме дугове као што и он нама нрашта. Тако ћемо и на даље остати ми деца његова, а он милостиви отац нага, а не строг судија. Амин.
&
Православни елеменат у западном богословљу и препоро^ај му у најновије доба.* (По руеком од Стевана Стевановнћа, пароха у К. Сентивану.)
ришћански свет на занаду примио је и изнео је главну истину хригаћанства (идеју богочовегатва — искунљење) —
једнострано. Римски католицизам и нротестантизам, две протуположене верске системе, наругаише хригаћанством донесену равнотежу међу ве-
* Ово је IV. н поеледњи одељак књижице: „Совремеииа Зааадг, вг, религијозно -нараественомЂ отношенји" Лоаухина. Прва три одељка штампана су у „ХришКанском Веснику " и „Гласу Истине."
— од А. II. Ст.