Српски сион

СИОН."

би свакако тпкодило ијш маиастиру, пли још више заводу. У опште није нужно носебно разлагати, е није добро да уједној кућп буду два господара, јер ту су готово неизбежни судари, којп су у сваком случају штетни. Манастирски настојатељ је старешипа у манастиру, који (Зе &с(;о слободно управл.а и располаже и у цркви маиастирској, и у кући п у унутрашњој и спољној економији манастирској. С друге стране цсљ и цело уетројство моиашко захтева, да п унравитељ завода слободно може располагати и у цркви манастирској и у кући п у економији у толико, у колпко је то пужно да се постигне истакнута цел.. Манастирска црква, сам мапастир и манастирска економија — све су то с недагошког гледишта наставно-васиптна средства, која се згодно и удесно морају употребити, да монашка школа своју цељ ностигпе. Да питомци монашке школе добију право религиозно-морално и црквено-богословско образоваље и васпитање, за то је нужна пре свега црква, у коју ће се питомци сваки дан по 2—3 пута па молитву скуиљати, веџбати се у цркв. појању и познавању цркв. обреда, иривикавати се нонашању и држању, какво одговара свстињи места и духу црквене службе. Црква је дакле по правасходству васпитно-наставно средство за постизавање васпитно-наставних цељи у монашкој школи. Како ће се пак црква као васпитно-наставно средство најцелисходније употребити — то треба да зависи — не од настојатсл.а манастира, коме монашка школа може да буде девета брига, већ од управптеља завода, који руководи целокупно васиитање и наставу са питомцима монашке школе. Према томе цео црквени ред а специјалио: кад ће се држати каква богослужења у цркви, кад ће се одпочињати и како и којим начином свршавати, ко ће их свршавати и ко суделовати, иарочито од стране питомаца — све то треба да зависи од слободног расположења заводског управител,а, који све то управл,а и уређује сходно истакнутој цељи монашке школе. Али како да заводски управитељ слободно располаже у цркви, кад норед њега или управо над њим стоји манастирски настојатељ, који је у црквп старешина, те од њега (1е ^аск) зависп: како ће се цркв. богослужења свршавати! Не може се до душе ни замислити, да би манастирски настојатељ хотимице нарушавао пра- |

вилом проиисани црквени ред — али ипак кад би од његове вол.е, а евентуално и самовоље зависило све што се у цркви дешава, питање је: не би ли и нитомци монашке школе принуђени били, да се привикавају оном површном, мехапичком и неправилиом начину свршавања св. богослужења, које се већ и по манастирима нашим одомаћило? У таквим приликама могло би питомцима да се спречи учешће у свршавању св. богослужења, или да се то учешће натерује па калуп, који не одговара крајњој цељи монашке школе. У таквим приликама могло би да се деси, да нитомци иду у цркву у невреме, да црквене дужности евршују површно и неправшшо, тако да н. пр. никад и не дознају како се свршује полКноцжнца или акадјста. Све су ово само некоје наномене, но већ п по томе се види, да би но моиашку школу врло штетно могло бити, ако њезина управа не би могла са свпм слободно у цркви располагати, те цркву, као васпитно средство, згодно и удесно употребити за иостизавање васпитпс цељи. А како је са црквом, тако је исто п са кућом и манастирском економијом. Ако би норед управитеља монашке школе постојао још и посебни манастирски настојатељ, којему и у кући ирипада врховно старешинство — онда управител. и наставници нису са свим слободни п независни од настојатеља ни у самим својим становима, а питомци и у училишним просторијама и одајама за спавање и у трапезарији и у дворишту могу да буду изложени вољи и самовољи манастирског настојатеља, као кутњег старешине — те се тако цео завод не би налазио у својој кући, већ у туђој, а кад своје куће завод нема, онда као да нема ни завода. Монашка школа по својој цељи и по своме устројству треба да васпита и наставл.а своје питомце и у економији, како теоретичној, тако и практичној. Пошто је ирактична економија још важнија од теоретичне, нитомци монашке школе морају се ирактично веџбати у економским радњама. Економија онога манастира, где је завод, треба да је отворено поље за такове практичне економеке радње, које ће нитомци ради своје поуке изводити. Монашкој школи треба да се стави на слободно расположење онолико манастирског земљишта, колико је нужно, на да се питомци — учећи и радећи приктично на томе земл,ишту — изуче и извеште у свима гранама | рационалне економије. Сваки питомац монашке