Српски сион

Б р . 35.

.СРПСКИ СИОН."

С тр . 551.

школе у току 4-годпшњега течаја свога васпитавања треба да има у врту своју леју, коју он обделава, у вотњаку своје младице и воћке, које оплемењава и подиже, у кованлуку по некоју кошниду, која је његовој бризи и нези поверена и т. д. Да се пак све то може извести, нужно је, да управа монашке школе може према цељи монашке школе слободно располагати са манастирским земљиштем — а како Ке слободно располагати, кад је ту уз управитеља завода посебни манастирски настојатељ, који по своме настојатељском праву може да нс уступи ни једне стопе земље, где би се питомци монашке птколе у практичној економији веџбали! Но баш да би настојатељ и уступио иа ту цељ нешто земљишта — питање је, хоће ли уступити у доволшој мери и баш тамо где треба — паонда: хоће ли баш и на томе земљишту оставити управи завода, наставницима и питомцима са свим одрешене руке, или ће их свеколике везивати за неке услове, ради којих би се рађали спорови, који би задавали немила посла и манастирској и заводској вишој надзорној влас ги. Према свему до сад реченоме јасно је, да монашка школа у манаетиру само тако може постојати, ако се може слободно кретати и у манастиру и на манастирском поседу, а та ће јој се слобода моћи само тако зајемчити, ако управитеЛ) завода буде уједно, и настојатељ манастира, у коме је завод. У овоме случају моћи ће се и у цркви и манастирском и кутњем поретку и у манаетирекој економији све тако удесити, да буду у хармонији све чињенице, које зајемчавају развитак и свестрано напредовање не само монашке школе, већ и самога манастира, где је школа. Онај ко је способан и згодан, да буде управитељ монашке школе, биће способан и згодан уједно и за манастирског настојатеља. Нема никаквог разлога бојати се, да ће у економском или у опште у материјалном погледу назадовати

манастир тамо, где се учп рационалпа екрпомпја, где постоји уз управител.а и економекп иаставник и где се све ради и мора радитп умно, напредпо и угледно. Манастир у коме је монашка школа, мора у развијању економијс нредњачитп и напредоватн а никако заостајати и назадовати. Ако би се рекло, да управитељ завода, заузет својим многостручним управител.ским и наставничким дужностима, баш ни уз помоћ економског наставника неће доспетп да довољио иадзирава и управља спољашњу економију лако ће се томе помоћи тиме, ако се управптељу-настојател.у придода за намесника, каква опробана снага, који би га у економији и у снољној управи манастира успешно замењивао. У осталом економија манастира Опова, где ће бити смештен завод, тако је ограничена, мала и једноставна, да би ту свестан и савестан управитељ-настојатељ, поред економског наставника а уз приномоћ и сурадњу и самих питомаца, и без икакве споредне помоћи сасвим лепо иуспешно руководио целу манастирску економију. Свакако потребно је избегавати разне компликације и могуће колизије, које би неизбежно морале наступити изме/ђу манастирског настојатеља и управитеља монашке школе, ако се не би оба та звања у једном лицу сиојила. Ако се управи и наставницима монашке школе пе бп зајемчила у манастиру слобода и самосталност у одабирању и унотреби средстава за постизавање крајње цел.и монашке школе — онда је боље да се монашка школа и не оснива у манастиру, јер манастир и особита манастирска управа само би пречила правилан раз.витак исте школе. У таквом случају боље би било мапастирску школу основати и на ком иеутралном слободном земљишту, па ма то и не било у манастиру. Но као што разложисмо, нема никаква разлога, који би говорио иротив тога, да се манастирско настојатељство сноји са управом завода.

(Свршиће се). Ф СВЕТО ПНСШО Ш НШШЈИ ПИС1ЕНИ СПОМЕНИК У СВЕТСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ. Написао Тимотије Дииитријевић, свештеник у Суботици. књига беше пророк Малахија. Извесно је, да је пророк Малахија био савременик Јездре и Нејемије. Свето писмо и свето предање сведочи, да су .Тездра и Нејемија скупили све-

д писаца свештених старозаветних књига, први по времену живео .је Мојсије, од године 1748. до 1628. пре рођења

Христова; последњи пак писац старозаветних