Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 575.

д о п и с. (Пиомо о пута из пакрачке дијецезе. — Крижевац и Унијати.)

Не давно ме нанесе пу-т у манастир Лепавнну, који се налази у иакрачкој еиархији а лежп недалеко од жељсзничког пута, који веже Вагреб са Жакањом. Ту је близу и Крижевац, седиште унијатског владике. Кад сам већ ту, жао би ми било да не одем у Крижевац и да га не видим, смшвл.ао сам ја, а особито ме је вукла жеља да ногледам унијатску цркву, каква је и колика је п да што поближе дозпам о Унијатима, а и да проучим чувену ратарпицу и шумарски завод крижевачки. Што сам наканио, то сам и учинио. Седнем на жељезницу и ето ме већ за ј / 2 сата у Крижевцу. Бијаше уторак 3. август. Наумим прво да потражим унијатску цркву, а после ћу ратарницу. Распитавши, у којој се улици палази унијатека црква, пођох ираво њој и нађох је. Док до ње не дођох, прођох поред неколико лепих кућа унијатског свештенства а ио том поред великог једнокатног двора унијатског владике, у ком сада станује владика Дрохобецки, тај чувени Русин, Мађар и најпосле и жестоки Хрват; тај јерарх, који је у једно те псто време и жесток Упијат и римокатолик, а то све само за то, да би се тако додворио Риму те постао арцибискуном загребачким. Пример унијатске сталноети у верп евојој! Двор бискунов ограђен је гвозденим шипкама (штакетама). Црква је одмах уз двор. Средње је величине, а торањ покривен бакром. Порту а, и цркву нађем отворену. Уђем унутра, и одмах ми у очи паде иека мешавина источиога са западним — иравославнога са неправославним. У женској нрепрати уза два етуба узидапа је са сваке стране но једна светионица, у којој благочастива наства унијатска по римском адету умаче прсте и крсти се њоме са три прста: на име оца и сииа и светога духа. Пошавши средином цркве даље, оназим, да су столови као и код нас, с леве стране предикаоница а између ове н певппце је трон Богоматере. С десне стране прсма трону Богород чином је опет сто владичип, а уза њ невница. Док сам ја нконостас носматрао, долазио ми је из олтара глас молитава, које се на проскомидији чнтају, те заиитам неког старца који се ту дееио: „шта, хоће ли данас бити лнтургија?" „Хоће, велечаспп", одговори ми истп. „А ко сте ви ту?" упитам га ја.

„Кантор," (дакле ни певчика ни црквењак, већ баш кантор) — одврати он. „А јесте л' и вн Унијат, ако смем питатн?", онет ћу ја. „Јесам." „А молим, реците ми, зап:то се данас служи служба?" „За једног болесника" — рећи ће оп. Ха, добро је, помиелим у себи, добро сам дошао, бар ћу чути како поју и видети како служе, што сам одавна желео, и стадох на ново разгледати иконостас, оставивши за часак старог кантора. Иконостас би био као и наш, само да пије иеке колико мале, толико и омашне разлике. Шта мислите, шта су ти мудраци ноставили одмах испод раснетија? Ништа друго ио слику св. аностола Петра с кључевима у руци — символ главнога догмата римске цркве! А да се Власи не сете, ради чега је св. Петар ту, метнушс му с леве стране апостола газмкижх св. Навла. Тек исиод врховних апостола еу слике 4 евангелиста и неколициие осталих аностола. Над царским дверима је слика ОошестшА св. а новрх ње Св Тројице. Још нисам са разгледањем иконостаса ни готов био, али ево ти у цркву једног етаријег уиијатског свештеника са двојпцом млађпх. Дознао сам, да је стари — каноник Бадовинац, а за ону двојицу млађих, да је једпо — канелан Дрохобецки — владичин брат, а друго- — иекИ њнхов богослов. Сва тројица обријаии. Поклоним им се, и стари ме позове у певницу. Куд ћу камо ћу, иомнслим у себи, кад ме је позвао, дај да уђем, ма да сам знао, да ћу се тиме огрешити о 33. иравило лаодикијског сабора, које гласи: „(К.-крнод^) мс подоеапх /ИОЛИТИСА С"А ерП ИКОЛЈХ, 11/111 Ш ||Ј{П6НЦ(Л1Х. " У ТОМ 11040 и литургија. Служио ју је неки млађи свештеннк; чух да му је име Шобат. Јектенија читао је доста брзо али разговстно. На јектенија је одговарао кантор, а прииомагао му каноник са богословом и капеланом н са двоје деце. Одговарања на јектеиија необично су ми звонила у ушима, јер се разликују од одговарања у нашим црквама. Сад сам тек с већим љубопитством очекивао појање аитиФона, блажена и тронара.