Српски сион

С тр . 576.

„СРПСКИ СИОН."

Први антиФон отпојао је брзим осмим (антиФОнокнм) гласом; али ту брате тек једва распознајеш осми глас, толико ти је искварен и понешто заудара на тон папиштански. Особито онај богослов скроз је паииштанац; кад је већ отворио уста, чинило ми се, да је какав римски клерик који је узео православну катавасију те из ње ноје нанш пјеније но римском калупу. Тако чрође ",К/1агослоки л \ оа Гда", . . . тако нрође и „вдинороднкш ОкшГ' . . . Блажеиа бијаше 8-ог гласа. Но ту могу рећи: хајде, хајде, јер је стари Бадовинац појао, који је још ваљда нешто српског пјенија у сиоје младо доба присвојио. Сад сам оирезио мотрио, како ће се свршити „мали вход." Ту ти се опет Унијати разликују од нас. Свештеник је јеванђеље подигао готово изнад главе тако, да је испод еванђеља могао леио очима гледати нред-а-се, по самом том толи важном акту нијс одао оне светин.е, каква му приличи. Са свапђељем ступао је нагло, иије сс изишавши кроз северне двери поклонио владичином столу, а зауставио се не на корак два пред царским дверима, већ управо у [сред царских двери и ту сачекао конац блажена, рекао „пре/и8дростк прости" и одмах ушао у олтар. без да се је као ми поклоиио опет владичином столу. Место нронисаиих дневннх и храмовних тропара и кондака, отпојани су тропари,. које код нас чита свештеник кад узима време: „Иолж* л$и насх Гди, по/ИИ/|8и насх . . . Олака . . . Гди |1олшл8и насх ... М мкпгк . . . /ИлрдТл дк(ри №к(рзи на,их влагослоксннаА . . То су ваљда узели из „Посл^кдокжи и>Кфаги> л1олевна' на крају Гајачнћевог Часослова? После „Три= скАтое" читао јс један малиша апосгол. Наравно, да и то читање аностола није налик на наше. Не знам, зашто свештеник није кадио престолне иконе, лик и осталу цркву за време читања аностола?! Или се код њих у опште не кади, или само тада пе, кад се служи служба за болие? Еванђељс је очитано разговетно, али бадава, нема наше акцентуације. После еванђеља разгледао еам једну књигу, која је иред-а-мном на иевници лежала, и која носи иаслов „Изворникх клагопотрекнк^ж цер= кокнм ^ х чинижх", а штамнана је 1^73. г. у Ј1авову у унијатском ставронигијском институту. То јс на Форму нашег Поновићевог „Великог Вборннка" урсђена катавасија. Стари каноник који је уза ме стајао видећи да се ја интере-

сујем за књиге, рече ми: „Е госнодине, имамо ми ту и правих нравославних књига. Видите овај је часловац штампан у Бечу благословом иатријарха ЈисиФа; а имамо вам ми књига н из Еијева и Москве". За тим ми ноказа велики часловац штампан у Кракову. „Ово вам је унијатеки часловац", настави он, и да би мс боље о том уверио, иоказа ми „К'кр8к>" са штампаним уметком ц ц) скша", и уз то рече: „ето видите, то нас једино дели од вас". „Онростите", рећи ћу му, „господине, дели нас и више шта. Та ви сте осим догмата о главенству иапе већ и све остале догмате римске цркве попримили и ириевојили". „Јест, то имате ираво, али обреди и богослужење је као и код вас", — шаићући рсче ми смешећи сс стари каноник. „Бога ми, није тако", рећи 1>у му одважно ја. „Ево сам само ј / 2 сата у вашој цркви, па већ видим па литургији велику разлику, а по том могу судити како је с осталим свештеним радњама и иним обреЈшма". У том нас разговору прекиде херувика. Кога је гласа иста била и какве врсте, не умем рећи; тек ништа особитога. Још док сс она појала, евештеник јс већ у олтару изговорио всћи део помена тс писам могао чути, како је почео, да ли са ,,клагочестиккш и \;рТ= СТ0ЛК5КИКИИ родх хрТстТанскш" или како иначе; само сам к чуо, да је најнре сноменуо пану и епискона па тск онда „влагочктик'кишаго и вого/нокикаго Јлшератора" а на копцу сномену „и вск^х каск и покс1од8 пракослакнк^-л ХрТ= стТанх". . . Кад се херувика свршила, погледам на сат, и видим да ми је в}»емс ноласка мог већ ту, рекпем старом канонику да сам за путом, прекрстим се, препоручим му се и одсм. При поласку мом уинта ме исти: „а молим вас, кажите ми бар, одкалс сте?" Рекох му и удаљих се из цркве. Жао ми беше, што сам се морао према мом плану журити из Крижевца, можда бих у разговору са старим каноником накои свршене службе још за коју новину код Унијата сазнао. Овако се, драги читаоче, ето служи у Крижевцу, у том унијатском Риму. А по вањским иарохијама, чујем да се служи још црње и горе, јер су њихови млађи свештеници махом језуитски питомци, а судити јс то и но том, што они њихови свештеннци, који су онкољсни нравославним свештеиством, имају инструкцију, да се с нашнма не друже, да их наши не би ма у чем одродили.