Српски сион

С тр . 577.

Запимљиво ће бити, ако још коју речом о њиховом свештенству. Прво, оно је сада добро снремљено, јер је задојено у загребачком семинару још од малеиих погу у чисто језуитском духу. Носи се као и римско већим делом. Реверенде пм се до доле скопчавају и те су без илика (шлипгли). Шешире носе какве хоће, а косу, браду и бркове иуштају, пшшају п брију, како хо^е. Ту им је све остављепо иа вољу. А што се женидбе тиче, и то пм је оставл.еио иа вољу. Има их жењепих и нежењених. Е па оида још Унијати образа имају, да паш српски безазлени народ завађају говорећи: ипје никакве разлике између нас п вас. Па кад нпје разлике, што се не вратите ви у крило своје старе вере, већ нас позивате у туђе јато?! Одрешптпја иптелигенција унијацка, којаје мало себи дошла после издања Грбићевог „Карловач-

ког владичанства", сад сама за себе вели: „Ми сами не знамо, чији смо; пп вапш (православпи), ттп ианипи, а богме пи своји". Но Дрохобецкп се иеће моћи пред напом показати као ловац газкииивх, јер је наш сриски иарод нотпуно свестан и евоје народности српске и своје вере православие. А при том Унијатн н онако бројно опадају. За нас је то утешиа околност. Дрохобецки у својој околици ни мрднити не бп могао, да је нашем тамоптњсм народу поред развијене му српске н православне свеети још родољубивих и снремиих пастира. Но да би ови тамо и опстати могли, треба их п материјалио обсзбедити, а пе гледати нх да живе као џебрацп са 4 —500 Фор. несигурне плаће. Ту иароднп фонд нека учиии своје, па иек се пико тте боји, да ће пам вуци моћп нагЈитзати стадо наше! Л. Б.

Е Е Л Е Ш П. — (Патронат Монашке Школе) одржао је своју седницу у Ср. Карловцша 1. (13.) сентешбра о. г. под нредседшпптвож Његове Светосги нреузвипгеног г. Натријарха Георгија као врховног патрона а у прпсуству члапова истог патроната г. г. Мларијона Рувчрца, Архимандрита гргетешког, Јосифа ЈорговиИа, Игумана војловичког. Митрофаиа ДавловиЛа, Иг умаиа бешеновачког. Мирона ЂоуфевиНа,, Игужана ковиљског н Исака Дошена протоеинђела-настојатеља хоновског као заменика. Сви предмети, који су се ималн обавпти. носвршаванл су у овој седниции то: осим унравитеља монашке Школе у~ Манастиру Хоиову постављеиа су још два професора. Квалификованих кожпетената за професоре нријавнло се девет, од којпх су изабрани ови: г. г. Васа Дрибичевип , који је свршио духовну академнју п Живко МиличевиИ, одличан свршени богослов. Обојица ће за кратко вреже ступити у монашки чин. За питомца, који ће се акадежски изобразити и спремитн у еконожској струци као будући професор овог Завода, иженован је одлични свршени жатурант Коста ИлибашиИ. Питомаца — ученика, који су се пријавшш из разних средњих завода. било је свега 23, но пошто је ваљало изабрати за сад само 10 питожаца, узета су у обзир само она десеторица, који су изказали најбоље сведоџбе, п то: Душан Поповић, Стеван Удицки, Никола Раделић, Војин Вукосављевић, Мпхајило Теодоровић, Милош Муждека, Никола Недић, Ђуро Костић, Петар Радовановић и , Дутцан Штакић. Међу овим поменутим питомцима

има их. који су са добрим и врло"добриж успехож свршнли најмаи.е IV. разред гимназије, реалке плп вишу грађеиску школу, а има пх иизТ. и VI. гимн. разреда. а и свршених нрннравника н ученика ратарске школе. Мапастирских питожаца иак, којп су више година нровели у жанастирима и од којих но гдекојн ижа и који разред гимпазије, пријавили су њихови настојатељи њих 23. Од ових прлмљени су 12, који нису ирешли 20. годину узраста ито: Георгнје Бугарски из жан. Шишатовца, Гавра Теодоровић из Раковца, Милош Богдановпћ из Кувеждина, Стеван Неговановпћ и Немања Ратков из Козиља, Никола Добринић из Ленавине, Миленко Тукић из Беочина. Војин Брандобрански из Гргетега, Григорије Николић и Петар Дошен из Хоиова, Илија Јефтић пз жан. Бешенова и Ихпја Паланчанпн из жан. Беочина. У овој седиицп решено је ј ош и то: да се позову они манастири, којн још ни прву половину овогодишњег износа радп издржавања овог завода унлатили нису — да то учине што пре заједно са уплатом целог овогодншњег улога: а остали манастири, осиж Беочина који је све унлатио, да се позову на уплату п друге половипе за ову годину. , М. Ђ. Ч И Т 7 Љ А. — (| Михајило Крајачи^, иарох велико-мучњанскм). 5. јула о. г. проженио је — иосле кратког боловања — овај времени жИво'г са вечитиж честитн свештеник и чувар иравославља Мижајило КрајачиИ, парох Велике Мучне (у котару копривничкож, епар-