Српски сион

Б р . 36.

хији пакрачкој), а сутра дан је од седморице окодних свештеника световног и монашког реда свечано оиојан, од свога народа оплакан, од сплног нашег н ииоверног света те мпоге околне одлпчне пнтелпгенцнје до вечне куће отнраћен и матери земљи предан. У дркви прп опелу а н после над отвореним гробом онростио се с њии у дпрљивом говору о. Амвросије ПавловиИ. парох загребачкп п управптељ жанастпра Лепавинскога. Покојни Крајачић родно се у селу ПаулннКлоштру средичке нарохије, у некадањој ђурђевачкој регпмеити, од простнх граничарских родитеља 1816. г. Свршлвши тадаљи тако звани грапнчарскп „Оћег8бћи1е" ступп у пакрачку богословпју и ову као послужптељ и питомац тадањег владпке пакрачког Стевана Поповића сретно свршн. Као свршени богослов је неко време п учптељевао, а 1841. рукоположен је за пресвитера. До 1845. год. канеланисао је у Веловару, а 1846. п 1847. год. у Дишнику. Тада је Дишпик бпо готово сасвпм окужен унијатском јереси. Млади капелан Михајило ноказа се тада као ревноснп поборник православља, јер је све Унијате, које је римска пропаганда — сиажно подржавана војеном влапгћу — од православља отргла, опет у крило православља повратио. Ноложај његов беше тада врло тежак, јер обрана православља је тада у Граници то исто бпло што и „велеиздаја" 1 . Због н>еговог ревносног подвизавања у корист православља подазревале су га врло војничке власти, те су оне свима силама настојале, да младог капелапа Михајпла ма којнл на^ашж себп с нута уклоне т. ј. да га из Дишнпка смакну. Неимајући темељита бапг разлога за то, правише му разне неирилике. Тако нзмеђу многих чуда, која не могоше неустрашивом борцу за православље — Мпхајилу — додијати, једном поскидаше у хладно јесење доба сва врата н прозоре с Мпхајлова стана, пе би лп га само тиме принудили на одлазак. Па кад п то не поможе, онда га силом под војничкож сгражом прогнаше пз Дишника. Али је он онда мирне душе жогао из Дпшника поћи, јер после њега остаде још сажо 5 Унијата, које је касније нарох Аидрија Штековић у православље повратно. Нокојник описујз г ћи тај догађај велн у својиж мемоарпма: „Био сам као какови злочинац п кзрод народни но ц. и ко. војпнству са једиом хаљином и перинож нротеран". Позле тога веле да је отншао у Слобоштпну село у Славонпји, п овде ступио у народну војску за време мађарске револуције 1848./9. год., у којој је и као војник и као војенп капелан фунгпрао. Кад се је мађарска буна с-вршила, занаде га парохија Конрнвничка. Парохију ову, која је тада у свему само 6 српско-православнпх домова бројала, онслужпвао је он нешто преко 6 година т. ј. од 1. септембра 1851. до 20. октобра 1857., и то за худу илаћу од 10 фор. жесечно. Одавде се 20. октобра 1857. пресели у суседпу нарохију — велику Мучну —, у којој је цео свој иреосталп век провео. Ту се он с великом сиротињож борио. Са 400 фор. несигурне плаће п са 200 фор. још неснгурније сесионалне одштете имао је

најпре да издржава једиппцу ћерку и зета, који је био малн чиновпик а велнки трошаџија; а кад обоје на његову несрећу номреше, остаде му на врату шесторо њихове снрочадп. да се о њпма стара и брпне. Неговање и издржавање те сирочади, којеје он све до једног на ноге подигао и ухљебио, норед све недаће његове, још му је теже падало, пошто је био удов. Да би се покојник какве боље парохије доконао. у којој би кукавно материјално стање своје поправпо те тако мало очима прогледао, молпо је од Консисторије парохије: Нарћанску, Ровишку, Белпко-Писанпчку и Велико-Поганачку, али га но песрећи ни једна не заиаде. Мученику бијаше ваљда суђена Мучна, да њу служи н у њој кости остави? Но нри свеж том иокојник инје на своју судбииу роптао, него се је с њом ипак задовољавао и своју парохију ревно и савесно до смрти с-воје послуживао, налазећи одушке тузи својој у том, што му се но каткад прилика пружила, да у околним нарохијалнпм црквама о црквешш славама проповеда. Као многогодшнњи свештеник одликован је пие неколпко година црвеним појасеж. А како је о Нетрову ове годиие навршивао иокојнпк 53. годину тешке и жучне своје свештеничке службе, то су му прнјатељи и поштоватељи његови у Н)вговог ц. и кр. Апост. Величанства исходилп златан крст за заелуге, и његова старачка прса имала су тога дана први иут бити украшена тим нревишљим одлпковањем. И госп. еппскоп Мирон беше наумно да му о том дану дође. љегов јубплеј поздрави, и у почаст 58-годишљпце му архијерејском својом службом славу ту увелича. Но како се је сиромах покојник пред Петров-дан баш разболео, то се је та слава одгодила. док он не оздрави. Но љегово је здравље смрћу замењено, п тако му се не даде да бар цред вратима смрти своје знак иревшпње милости на својнж грудима понесе. Све што покупих о жпвоту тога паћеника-свештеника, наинсах ето у ову књигу народну; а коме до рз г ку дође његова автобиографија и она акта, где је оннсао дишничку унију, томе ће се пружити ирилика, да коју оншпрније н верније о покојиику рече и нодробнпје н автентичније опише све жарифетлуке римско-језуитске иропаганде и тадање војене власти, које су здруженим силама настојале, да унпју у српском народу не сажо у Дишнику него п у осгалој Хрватској и Славоније носеју п одомаће. Слава бранптељу православља! Лака му црна земљица била! Вечан му спомен у народу срнсконравославном! Љ Б. Н 0 В Е КЊИГЕ. -- Нацрт за катихетичке беседе счстивљен арема натнхизису арчвославне цркве, ОД Јована, Епискона Смолепског. — С руског . нревео Вељко МнросављевнН , свршени богослов. — (Прештампано из „ Сраскот Сионч " за год. 1893.) У Н. Саду, Српска Манастнрска Штампарнја 1893. — 8-на, стр. 21. — Цеиа 15 новч.