Српски сион

Б Р . 36.

.СРПСКИ СИОН."

С ТР . 571.

постигли, обратише особиту пажњу на дела св. отаца, на ту класичну литературу хришћанског богословља, која занемарена беше. Њу почеше изучавати, и труд им не беше без успеха. Из дела св. отаца видеше они васеленску цркву у свој иуноћи њеној, видеше њена начела, која су тако узвишена над сектанском тесногрудношћу тадањег англиканизма. Сви ти учењацп изјавише се за васеленску цркву и што бол^е и дуб -Ђе проучаваху дела св. отаца, тим им је идеја католичанске цркве — дивнија била. Ово се потпуно видело на оним трактатима, којима се ти научењаци на основу ресултата, до којих исгштивањем дођоше делишс од заједнице. Први од тих трактата цпси на себи печат нерешивости и традицијоне привезаности к англиканизму, но што даље, то све боље и јасније излазе у њима на видик католички елеменати, а у иоследњим трактатима види се јасно и отворено симпатија њихових автора према католичпости, којој беху готови и символичне члапке англиканске цркве на жртву нринети. По идеја католичаиске цркве и сувише је апстрактна, а да би на њој могли остати. Ако је та идеја истинита, то треба да је на земљи остварена, без чега би обећање о вечном животу цркве на земљи било — празно. Тим нутем логичног мишљења сасвим природно потражише они католичанску цркву на земљи, која би одговарала начелима истините цркве Христове. И ту се ти оксФордски учењаци поделише у мишљењима. Но мишљењу једних узрок је злу, које мори англиканску цркву у самом реФорматском покрету. По њихову мњењу реФормација, која је оделила англиканску цркву од римо -католицизма, беше велика историјска погрешка, те по томе дођоше до тога закључка, да им се ваља повратити што пре старој „матери" римској цркви, јер је у њој по њихову мњењу најсавршенији тии васелеиске католичке цркве. До оваког закључка, после онаког марљивог изучавања литературе св. отаца, доћи, изгледа ненојмљиво, али је инак сасвим природно, кад се узму у обзир тадан.е прилике. Римска црква са својом јаком организацијом, јерархијом, својом расирострањеношћу и чаробном силом своје историјске прошлости, могла је нривући к себи оксФордске учењаке. Кад се при том узме у обзир заједничка цивилизацпја, која

спаја Енглеску са римским кат. контингентом, насупрот историјској разлици, која постоји међу истом и незнатним и некултурним истоком, тада је сасвим појмљива и природна та наклоност оксФордских учењака — к римској цркви. Но међу њима беше ипак људи, који дубље појимаху процее црквено-историјског развитка, те не могоше остати на том становишту. Њима је на срцу лежао идејал истините католичанске цркве, који они хтедоше видети остварен на земљи; не будући строги при проматрању постојећих цркава, не могоше ни на једној од тих видети својство истинитости и католичности, те дођоше до тога закључка, да стварном идејалу католичанске цркве не одговара ни једна. од иостојећих цркава, а но обећању Спаситељеву овај мора у стварп постојати. Таким путем дођоше тн учењаци до тога тврђења, да ни једна од постојећих трију цркава није за себе истинита и католичанска, већ су то еве оне — заједно. Католичанска црква, веле, треба да јекао дрво, које се из једног корена и стабла грана и развија, у кога све гране, ма те биле и неједнаке, из тог стабла излазе, једним се соком хране, један животни корен имају. Три главне цркве: грчко-источна, римо-католичка и англиканска то су гране једне католичке цркве; свака нак за се није католичанска црква, но је тек део исте, који је своју првобитну чистоту изгубио под утицајем историјских и нацијоналних нрилика. Но кад их узмемо све заједно, те кад их све н'а општа начела сведемо, одбацив иоједине нацијоналне елементе, то ће та оншта иачела бити католичанским стаблом, на коме су као гране на дрвету — поједине цркве. Сваки ће имати права да се назове чланом католичанске цркве, а примати св. тајне моћи ће у којој му драго од ове три цркве. И ту смелу мисао покушаше неки и да остваре. Тако један од вођа оксФордског нокрета, учени ђакои Палмер, оде у Русију и ту исказа да он има ирава бити учесником св. тајне причепгћа у руској цркви и то на том основу, што је он као члан англиканске цркве уједно и члан католичанске цркве, која је општи темељ свим трима главним црквама хришћанског света. Но покушај му тај — наравно — није иснао за руком. Први свештеник, на кога се он обратио с молбом да га причести, искао је од њега најпре, да се одрече заблуда англи-