Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 39.

Њогова Светост, преузвишени Господин Георгије, Патријарх српски, у Буковару.

д коЈгаке Је важиости посета архиЈефеја и црквене ноглавице код својих верних, у коликој мери ј - е иста кадра осећај нобожности у народу и узајамну љубав цркве са народом, која треба исте да везује, уздићи и увеличати — то ће сваки православан Србин лако увидети моћи, који поштује своје цркв. старешинство и кој'и је нрожман љубављу ирема својој вери и цркви. Важиост тих и таких носета увидео је и наш свети Патријарх, иреузв. Господин Георгије Бранковић, ј *ер га ево видимо, да се у размаку једва од недеље дана одзива молби двеју црквених оиштина иодручних му епархија, те им одлази драговољно, да „их види, и да га виде", да их учврсти у вери ирадедовскоЈ - , које божанственом службом архиј 'ерејском, које пак живом речи и архипастирском иоуком. Даиа 18. (30.) септембра отишао је свети Патријарх у Даљ, да оданде други дан оде у Вуковар, камо га је цркв. општипа позвала, да освети тамошњу цркву; у Даљу ј 'е дочекан свесрдно и лопо. Ту се од иутовања, преноћивши, одморио и пошао други даи ио иодне, нраћен читавим низом даљских кола, пут Буковара, сврнув најнре у Борово, где је св. цркву походио, обдаривнш сакуиљени народ мудром и лепом архијерејском поуком. Овде је дочекала Његову Светост свита му, која је лађом до Буковара дошла и отуд изашла до Борова; у свити беху г.г. Архимандрит беочински Платон Телечки, нротосинђели: Исак Дошен настојатељ хоповски, Митрофан ШевиИ проФ. богословије, Герман ОаачиН конз. бележник карловачки и Георгије Видицки конз. бележник бачки. Из Борова се цела пратња кренула Буковару, где је миле госте на граници дочекала сри. прав. цркв. онштипа, ноздравивши Бзегову Светост на уста председника свог искреном добродошлицом. Из далека се већ чуло брујање милозвучних звона вуковарских и пуцњава нрангија, а могло се приметити таласање по сокацима; то је било море од света, који се сакупи да види црквену поглавицу, јер од 1835. не походи ту онштину ни један архиеиископ, да се у њој пред лицем народа Богу иомоли. У самој вароши било је толико миого света, да се једва могло до цркве ироћи. Радост и одушевЈвење могло се читати на сваком лицу, а и сама ва

рош као да се у свечано евоје руво обукла, јер једва беше куће, са које се није вила тробојница. Ушав у цркву целивао је Патријарх св. трапезу и помолио се прсвишњем Творцу. За тим га са амвона, с крстом у руци иоздрави познати са красноречивости своје иарох вуковарски Илија Неркаћански тако лепо и смишљено, даје занео срца свију присутних, на које је Његова Светост благим речма одговорила, пружајући ираву утеху у ноуци својој, саветујући нрисутне на мир и слогу, истрајноет и трпел>ивост, љубав према цркви и иоштовање евојих старешина. Ова, пуна духа беседа, испунила је срца свих нрисутних пеонисаним чувством побожиости и православља, јер долазећи са уста преосвештених, изречена тихо и благо, морала је себи пута

наћи у срца оних, кој'у се после дуге

као оно киша у земл.у на суше од скоро 60 година излије благодат живе речи архинастирске. У вече је била у почаст ЊеговоЈ - Светости бакл.ада, а певачко друштво га је том приликом изненадило лепом серенадом. Други дан била је величанствена архијереј ска литургија, пред огромном масом света, која је из места и околине нагрнула, да види до сад невиђену литургију владичанску. На служби је врло складно и лепо појало срп. цркв. певачко друштво вуковарско, а по том невачки збор срн. нар. позоришне дружине, која се у Буковару налази. На литургији је Његова Светост нроизвела на степен протојереја: Теодора Миковића пароха трпињског и Илију Перкаћанског а за пресвитера рукоположила привиноглавекег ђакона 0. Севастијана. Накрају литургије пак изговорила је Његова Светост и онет дивну беседу, иригодом мало час обављеног освећења цркве, поучавајући присутне хришћане, да и новој својој цркви остану онако верни и одани, као што беху старој. Пријатно је утицало на све верне, што је пресветли велики жунан сремски Е. Чех и впсокородни поджунан Јурковић одстојао целу литургију, нружајући тиме онај први најлеиши нример толеранције према страној вери. После свршене литургије иримао је свети Патријарх разне корпорације и друштва, а по том је био свечан банкет у ночаст Његовој Све-