Српски сион

Б р . 39.

тости и гостима, на ком учествоваху иаЈОдличнији грађани из места и околине. На банкету је пала многа лепа здравица, а свечано расиоложење није ничим номућсно. После подне око 5 сати кренула се П>егова Светост натраг у Даљ, да дочека тамо високог госта свог, иресветлог и преузвшненог бана хр-

ватског, гроФа Карла Куена-Хедерварија, који му у походо долази. Његова Светост може потнуно задовољна бити на искреном и љубазном дочску, а честити Вуковарци могу се ноносити, што су били кадри високом госту одати оно поштовање, које му по праву и припада. Живели!

О СТВОРЕЊУ СВЕТА

*

(Из дела „ВШПвсће бсНорГипдздебсћЈсМе" од Дра Ф. X. Рајша). Иревео Ћ<>[)!,« ЛетлК, ученик евете богосдовије.

Приказ дела Рајшова богословском друштву „Слози". (Наииеао преводидац). На небу црквене литературе хришћанске нојавио се у седамдесетим годннама овог века на занаду диван феномен. Појав тај не беше од значаја ефпмернога, као што то многи бивају у нас; утецај његов и данас је огроман и остаће увек такав, јер је потекао из објектпвне истине. То је била нојава монументалнога дела „ВЉе1 иш1 НаШг" од чувеног богослова Дра Ф. X. Рајша. Ако је Кант дпгао револуцију у царству мисли човечје, то се с правом може тврдити, да је ово дело „раг ехсеПепсе" ирви озбиљаи иокушај, да се угуши тај устанак. Нредставници црквени раширеним рукама дочекаше то дело; осетише добит згодног оружја против учестаиих нападаја антирелиђиозних. Тисуће примерака дало је из четир издања обилате хране немачком ученом свету, а тисуће отишло је у стране земље и однело лену сведоџбу мудрости сина немачког, да је цео модерни свет проучи и потпише. И збиља, на скоро захорио се аилаус иризнања са свију страна ученога света. Ова „<1т11^а1;а 1'ата" од стране научењака узнемирила је и ширу читалачку публику немачку. Жељна таке хране, која душу умирује, но нејака да прокува тако за њу иретешку храну, захватила је она гласом на писца анелу.јући на хришћанску хуманост његову, да јој у том помоћи нружи. И доиста иредмет дела по себи беше уз-

вишен а уз то препун студиЈа из богословскпх, философских и свију природиих наука иовезаних финим логичким резонма-нима, да су га само стручњаци и то са богатим предзнањем могли разумети. И Рајш бојећи се судбине Кантових дела, ко,'а свет више хвали него што чита, г. 1877. напише н изда краће дело под насловом „ВЉНвсће Зћорћш&б&евсћшМе". Предмет је остао стари, само је био одевен у поиуларнију, лакшу одећу. Какве су биле прилике, које пзазваше ово дело, сваки ће знати добро, ком. су познате власфемиозне тежње данашњих материјалиста. Наитијем открића природних, све гране природних наука непријатељски се иочеше развијатп нрема релиђији. НајзгОдннјп „сакив ће1Н а било је библијско стварање за шест дана. Астрономија и геологија прво су почели да дижу свој бунтовнички глас. Глас овај одјекнуо је јаче него труба јерихонска и читави редови мањих огранака природних наука крочише на бојиште, сваки да своје интересе заступа. Први озбиљан јуриш може се назвати Молешотово дело „КгавкиГ с1е§ ^ећепв". Борба је крвава бпла и све веће димензије узимала, јер се силни савезници стицали на обе стране. Борци за религију држали се нонајвише дефензиве наоружани својим веровањем. Истина да се таковом оружју није могло много нахудити, али је борба заман трајала и снаге се трошиле. Морао је доћи какав „Деив ех тасћша" у драми релиђиознога живота, да се катастрофа изазове и занлет сретно разреши. Дошао је Рајш.

* Читано и прпмљено у богосдовеком друштву „Слои м" у Кардовцпма.