Српски сион

„(ЈРПСКИ СИОП."

Стр. 637

Ошште качоничко араво. Уџбеник: ЕпсМпсНоп јипб есс1е81а81;1с1, ХлпсЈл 1819 с1е Кесћћег&ег, а са обзиром на ц. кр. аустријске законе. На латинском језику, 5 сах. недељно. Педаготика. Уцбеник: МПс1е, Сећгћисћ (1 ег аИ&ететеп Ешећиц^Љипс1е јт Аибги^е, 2 дела, Беч 1821. На немачком језику, недељно два сахата. II течај: Увод у књиге Нов. Завета, са обзиром на новија дела, ио уџбеницима Јановим и Егзегеза Н Завета. Оба нредмета на латииском језику, 9 сах. недељно. Приватно црквено ираво, по истој ручној књизи (Кесћћег§ег) уз дело ВоШпег-ово: НапсЊисћ «1е8 ЕћегесћЦ \УЈеп, 1814; а уз то још и дотични ц. кр. закони аустријски. На лат. језику, 5 сах. недељно. Виша ждагогича, као у I. течају. Трепа година. I. течај: Догматша и аолемика. Како се догматика православна у неким питањима битно разликује од учења римскога, то су за догматику примили уџбеник, којега су се држали у нашој богословији карловачкој. Недељно 9 сах. Морално богословље: Кесћћег&ег, 1п8ШиИопе8 ЕИпсае СћпбИапас, У1еппае 1815. 3 дела. На латинском језику, 9 сах. недељно. II. течај: Догматика , као и у 1. течају, 9 сах. недељно. Моралка, као и у Т. теч., 9 сах. недељно. Четврта година: I течај: Пастирасо богословље: КеЉепћег^ег, Ран1ога1ап\\ 7 еЈ8Ш1К /иш (Пистл

акас1ет18сћеп Сећгаисће, Беч 1812, 2 дела, на немачком језику, 9 сах. недељно. Кагихетика: Ееопћагс!, ЕеН1а(1еп ги с1еп ка!есће1;Ј8сћеп Уог1е8ип^еп ; 9 сах. недељно. II. течај: Пастирс/со богословље , као горе. Еатихетша, као горе. Уз све то учили су се богословци још п пјечију и руралчој ел шомији, са обзиром на економске нрилике у Буковини, „како би свештенство и у томе могло бити ваљаним учитељем". Интересантан је и иоучан тај распоред у опште, а по нас Србе поучан канда нарочито с тога, што ми видимо, да се буковинско свештенство још нре тридесетих година почело научно образовати, дочим ми све до најновијега доба и не хајасмо за нашу милу богословију карловачку, за ту нашу расадницу нашега свештенства, коју ми све до скора једва да не гледасмо као какво пасторче, које нам је на терет! Беше то све до најновијих дана унарложена њива. Па и данас, где је нами јеврејски језик, без којега не можеш рећи да си богословски ваљано образован, а још понајпре, где нам је библијска археологија, без које једва да се можеш и маћи разбориго и правилно у тумачењу св. Писма 1* * У томе тужноме недостатку лежи невоља, коју човек једва да може описати. Ко <5и од мојих бивших другова' — поеле оних „упутстава" и „тумачења" тадашн.ега егзегете нашега -- проучио какву библ археологију, па носле увео пред-а-се Хризостома, Михаила, ТеоФана, 'ГеоФилакта, Биспинга или Мајера — та не ће моћи да се наиеправља својих „стечених" — аогрешних пазора!

ЗАПИСНИК збора српско-православног парохијског свештенства протопресвитерата сомборског, држаног у Сомбору 23. сеитембра (5. октобра) 1893. годиие. Збору нредседава: Љубомир Куиусареви!Г, окружпи нротопресвитер сомборски. Перо води: Милоги ПилиЕ, администратор нарохије шандорске. Присутни су: нотнисани. Сриско православно нарохијско свештенство еомборског нротонресвитерата па збору своме, дапас држаном, поводом тим, што неки — на жалост — српски листови, на недостојан начин паиадају Његову Све-

тост, нреузвишеног Господина Георгија Бранковића, Патријарха срнског, подмећући му такова дела, која обарају углед и достојанство не само срнског ГЈатријарха, него уједпо и углед целе овостране сри ско-православне цркве и иарода; а с разлога тога, што срнско нравославно парохијско свештенство овог протопресвитерата не може и не сме равнодушно гледати, да се достојанство и углед црквене поглавице