Српски сион

С тр . 636.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 40.

владом и карловачким митрополитом (сада већ Отефаном Стратимировићем). Лавовска влада ио што по то хтеде, да се пошљу три клирика у лавовски богословски римски факз"лтет. а Отратимировић је опет препоручивао и световао владику, да би такове младиће ваљало лослати у руску Јкоју академију. Међу тим се влада галичка не даде 'у 1>ут-. кати. И она актом својим од 16. авг. 1816 изненађује Влаховића са — укидањем њетове клирикалне школв, а да уступи места вишем ботословском училишту, у које Ле лшћи етуаати само свршене тимназисте! Не може бити, да тај прелом није у први мах јако заболео већ остарелога владику Данила. Јер и ако је он сваки напредни корак своје кдирикалне школе и сам потпомагао са највећим задовољством; али је држао, да би та школа ваљало да се — на већ стечено.ј основи — развија лагано и прогресивно. Но најзад — премеривши стаље ствари крупније — он инак нопушта, и његова се тековина затвара већ 1818 год., пошто је пуне тридес.ет и две године давала Буковини родољубпво свештенство. А још прошле, 1817-те године ступају у бечки. римокатолички семинар четири одабрнна Буковинца, пошто је владика нретходно добпо од улраве тога семинара свечано уверење, да се њима не ће натуривати нпкакве догматске римске ствари, јер ће их догматиди и литургици учити православни бечки душестаратељ. Но дични владика Данило не дочека, да бар види, шта-ли ће се све створити од тога училишта. Притиснут дубоком старошћу, изнуреи са тешка труда и оболевши, бавио се је он преко лета год. 1822 у купатилу Дорни, где и умре 20. авг., пошто је брижно, мудро, очински управљао црквом буковинском за тридесет н три године дана. — Народ буковински II дан данашњи чува његов спомен са тонлим пијететом, па нека је и од наше стране достојна слава и хвала врломе сину народа нашега, владици Данилу ВлаховиЛу, нрвоме нросветитељу питоме Буковине, нека је слава њеном Светом Сави! На столици владичанској заменио је Влаховића не мање врстан енискбн, Исаија цл. Валогиеску, кога је идуће године новембра завладичио у Карловпима Митрополит Стратимировић, и који у енископовању пође стазом

својих славних нредшаственика, Херескула и Влаховића. Под њим дакле би одлуком лавовске владе од 5. авг. 1827, бр. 50856 наређено, да се богословско учиљиште јои^ исте тодине иеодложно отвори. Томе чину додаје високоуч. г. проф. Ончул ове значајне речи: „Када је стигла та, тако дуго и тако жељно ишчекивана вест, исиунише се срца свију великом радошћу. Али се нарочито веселио владика Исаија, кому беше Богом опредељено, да, види иовољним успехом крунисане трудове своје и својих нредака. Еиискони Доситеј и Даннло и за тим владика Исаија унотребише све снле, како би њихов клир добио што боље богословске образованости, јер они увидеше врло добро, е ће се црква против опасности, које јој претише, не друкче, него једино образованошћу свештенства моћи бранити. Искуство је доцније са свим тачно посведочило, да су они и пошли били заиста правим путем". Владика Исаија одреди за дан отварања новога богословскога училишта 4. октобар, као имен-дан цара Фрање I., који је дан но православне Буковинце још и значајнији у толико, што се је након 48 година истога дана отворио и данашњи черновички университет са румунским богословским факултетом. У томе богословском училииггу иредавали су се ови иредмети: Прва година. 1. течај: Историја цр/све, са обзиром на иатрологију и историју богосл. књижевности ■ — на латинском језику, 9 сахати недељно. Уџбеник: 1тШиИопез Њфуггае ЕссШГазИеае N. Т. ЕсИИо 8еети1а, Угеппае 1806, 2. РагГ. с1е Лаппептеуег. Јеврејски језик и библијаа археологија, ио Јовану Јану (Јаћп), на латинском језику, 9 сах. недељно. П. течај: Историја цр.вена ио Даненмајеру, на лат. јез., 9 сах. недељпо. Увод у књиге Старога Завета но Ј. Јану и тумачење От. Зав., на латинском језику, 9 сах недељно. Друга година. I. течај: Грчки језик, по граматици Ј. Г. Тренделенбурга (5. изд. Лајпциг, 1805), и библијска егзегеза, ио делу Мајерову (ГпвШиИо 1и^егрге118 8асп) и с обзиром на најновија дела херменевтичка. На латинском језику, 9 сах. недељно.