Српски сион

Б р . 40.

„СРНСКИ СИОН."

С тр . 635,

Други део. 0 вери шш догматима вере, т. ј. о никејском Оимволу вере. Оедам чланова, и то: чл, 1. о Богу Оцу, ЈБегову стварању и иромислу; осталих 6 чл. говоре о Богу Сину и нашем сиасењу. За другу школску годину. Осталих нет глава о догматима вере, наиме: 1. 0 Богу Духу Светом, који живот даје. 2. „ саборној дркви. В. „ оиравдаљу грешнога човека нредБогом. 1. ,, смрти и нашем животу. 5. „ смрти и ускрсу нашем. Тре$и део. 0 делима или моралди. Глава 1. 0 закону или општим правним основама. Глава 2— 5. 0 десет заповести Божјих, а нарочито о љубави к Богу. Глава 6 —11. 0 љубави к ближљима, т. ј. сваком човеку. Глава 12. 0 гресима и човечјој савести. За трећу школску годину. Четврти део. Глава 1. 0 молитви у оиште. „ 2. „ молитви Господњој у оиште, а у следећих 7 глава о 7 прошења њезииих. Глава 10. о завршетку молитве Господње. Пети део. Глава 1. 0 тајнама црквеним у опште. „ 2. „ крштењу. „ 3. „ миропомазању. „ 4. „ евхаристији. „ 5. „ иокајању. „ 6. „ свештенству и његовим дужностима. Глава 7. 0 браку. „ 8. „ јелеосвећењу и тајнама у опште, т. ј. о онима, које непосредно служе спасењу, или без којих није можно сиасти се, н о онима, које нису узроци спасењу (без којих т. ј. можемо бити спасени). То дакле и толико предавао Је врли Блаховик својим ученицима. А еда-ли се у опште п могаде више предавати оним ђацима, који при ступању у ту школу једва да зна-доше и

поштено читати, писати и служити се са црквеним књигама (тек их неколико само беше, који претходно свршише и три основне школе, те знадоше нешто и рачунати). На основу успеха, што га крај свега тога великога недостатка показаше ученици Влаховићеви, владика Хереску обраћао се по други пут митрополиту 1ђ т тнику са молбом, да посредује, не би-ли се њихову учитељу повисила плата на 600 фор. а. заслужио је већ давна да буде обдарен достојанством архимандритским. У ствари повишице плате обрекне митрополит, да ће се свакако заузети, а што се тицаше друге прошње, унућује он владику Доситија, да то сам учини, ако само имаде за то у његовој дијецези места. До сада се школа Влаховнкева састојала из једнога "разреда, башкао што ју је и започео, 'У једну руку због првашњега маленога броја ученика, у другу опет — и то је баш главније — што не имађаше сатрудбеника. Но октобра 1788 добија он два помагача: свога сина Петра (Влаховић је пре био, као што наведосмо, мирски свештеник у Петрову Селу), и некога Геортија Ћоиовића; обојицу је он сам спремио себи за сатрудбенике, а плата им беше — по 9 фор. месечно. У исто доба тражаше Влаховић у владике, да се његова школа премести из Сучаве у Черновицу. Отуда му, истина, одговорише, да тај његов предлог има пуно смисла, али додаше здедно, да томе премештају још није дошло време. Међу тим Божја промисао реши друкче. 2. фебруара 1789 умре епископ Хереску, а њему за наследника буде највишолг резолуцијом од 23. атср. наименован тлавом учитељ клирикалне школе — врсни јаромонах Данило ВлаховиЛ. „Скромнога црнорисца обдарио је Творац небесни богатије, него што је тражио да га награде његови претпостављени". Али први наставник буковинскога свештенства, Србин Данило ВлаховиЛ, није на клирикалну школу у Сучави, на то своје нејако чедо, заборавио ни у том свом новом, високом положају. ВеЛ идуће године иреноси он ту школу у Черноеицу, устукајуЕи јој нужне иросторије у овоме двору. Па задржао је за себе чак и даљи надзор над њом, бри.1ући се о њеном напретку у сваком погледу, и дописујући скоро беспрекидно о томе са давовском