Српски сион

Б р . 41.

„СРПСКИ СИОН."

дане, кад ће се домоб]>аискпм војнидима сдужптп службе. — Упу1и'11 је окр. прота сомборски. ~да новорукоиоложеног сомборског катпхету Жарка Ноиовића V спнсак нодручног му свеиггенства уврстн и над и.нме каноинчан над!ор води. — Остављои је на адмниистрацпјн парохпје гложанске адмннистратор Арсеннје Грпгоријевић, а протн новосадском је новерено, да рачуне нсте адмнписграцнје —- до дал,ег расположетва — п на дал.е води. С тим у свези уаета је на знање смрт Исидора Бастића, адмии. парохије гложанско-чебске. — Расиисаће се стечај на место нротонр. канелана у Жабљу, нонгго је досадањи капелан Василије Јојкић пристављеи за лнчиог каиелана Николп Бељанском, нароху у Госно1 |Инцн — Пристављен је за личног капелана ВасиЈију Вуковићу пароху каћском син му Владислав Вуковић, сврш. богослов. а Јовану Марковпћу нароху новосадском сврш. богослов Никола Теодоровић. — Расиисаи је стечај на ђаконско место нрп св. ђурђевској сабориој цркви у Нов. Саду и на нарохијеко место у Ст. Врбасу. — Потврђен је за иароха у Шандору Мнлош Пилић. — Припуштен је избору на упражњену иарохију у Ђурђеву једпнп компетенат Тодор Јозанов, адм. нарохије у Рудни. — Упућени су иароси у Жабљу да катихизацпју на тамошњим комуналиим нгколама на ноле "обављају. — Тужба Јована Јовановића, нароха суботичког, протпв с-вог канелана Т. Димитријевића издата .је окр. проти. да норавнање међу њима покуша. >— Одређеиа је истрага иротив админ. парохије силбашке Т. II. на основу тужбе- Л. Г. и другова. — Ослобођен је од оитужбе Душан Нетровпћ, иарох надаљски, коју је нротив њега подигао тамошњи бележник и учитељ ; тако исто Ј[ парох у Шандору Милош Пплић од оитужбе, коју је ноднгао учитељ тамошњи Лазар Поповић. — Исказ стиненднста закладе баронице Еуфимије Јовићке подастрће с-е вис. мпннстарству на углед. — Препоручнће се свештенству дело Јована Вучковића, проте п нрив. управитеља богос-ловпје „Св. Јована Златоустог пгест књпга о свештенству". — Препоручиће се Јован Марковпћ, парох новосадски, за држ. прииомоћ. — Циркулираће се свештенству, да је Стеван Момировић, капелан негда станарски. своју епитимију пздржао. и да је од казне, да у целој еиархији не сме служити, тиме ослобо!)ен. — Решено је осим тога до 30 брачних сгвари; изречене су две пресуде и то у бракоразводној нарницн Ковачев-Радонић за развод и у парнпци Мирилов-Ивковић за одржање брака. у крепостн. Поднесени уговори онштпне чурушке за, зидање и сликање нконостаса нпсу одобрени због недостатка, који се има допунпти. Г. В. Ч И Т 7 Љ А. — (ј Јереј ЈеФтимије ЈовановиЋ), аарох т«рагики, члам еакрх. скумитине н члчн темишвирске конспсторије свршио је свој земни живот 18. (30.) сеитембра о. г на трагичан иачин а сутра дан му је тело предано матери немл.и. Шта је узрок и шта ли је навело овога старога слугу

олтара божјег на тако ужасап корак не зна се иоуздапо. а намн пи намера није да овде, па овоме месту, иеиитујемо за узрок овога зар једпнствепога елучаја у иетррији иашега свештенстна — већ емо раап цене]н1 рад покојников и као несникау својим млађим годипама п као добра евештеника., да изнесемо неке црте из ;кпвота му. Поко.јпик се родпо у Беодри 1823. годпне од оца Васе, који по занату бешс кројач, п матере Маре. По одличпо евршепим о< повнпм школама у месту роћен.а евога отпде у Ср. Барловце, гдс свршп шеет разреда гимпазпје, па како тамо не беше ФплосоФије, то евршн ову у Сегедину. Сиремпв се овако за дал.е п внше школован.с, а оесћају1.п у ссби вол.с п пакмоностн к чпну свештеннчком, упнше ее у богослоШ1 .ју у Вршац, где две .годпне пробави; па како ]-а ту затече бурпа 1818. годппа, мораде прекпнути богословију и пребећи са миогим овдашн.пм Србима у Србпју, где се издржавао учећп децу тамошњпх богатпјпх и одличнијих Срба. Кад сс мир на дому иовратио и кад сс вратише нашп из бежапије па згаришта своја, врати се и наш п којпик у Ср. Карловце, где доврши богоеловију. Године 1855. ожени се ћерком дињашког пароха Марковића, коме и приетављеи буде за капелана, где је све до год. 1878. капеланиеао перад будући оставити свога оболелог старца а и иман.а опога, што му је етарац тамо поседовао. По како се по емрти старца му имала еходно рескриптуалном нарсђењу редукција <ч1ровести у Дињашу а сапарох. старца покојниковог још у животу беше, то се мораде паш покојник ноеле толикогодишњег капелаинсап.а задовол.пти тарашком парохијом, где ето на тако ужасап п етрашаи начин и еконча. Као што напред већ сноменуемо, нокојиик ее у младости евојо.ј бавио и књижевпошћу, те га видимо да је од иочетка излажења „Светооидч" 1852. године и додатка му „ Светозора " бпо нредни сарадник и несмом п прозом. Пиеао је надал.е и у тадашњој „ Седммцп" а дописнвао је п рбобран.у" од год. 1865. реФле ..тпрајућп па поједппе седппце тадан.ег нашег раеиравног еабора. Има нешто несама и пеколнко пригоднпх беседа и у рукопиеу, шго иза покојиика. остадоше. Пиеац ових редака пмао их је у рукама и ирочптао их је, те је у стаљу навести пеке стихове, из којих ће се видети, како је покојник српскп дпсао и осећао. Тако у једној руконисној песми под насловом: „ Сраче " пева покојник: