Српски сион

С тр. 666'.

Б р . 42.

савесно оцењују), бива безусловно ослобођен од плаћања школарине (а која стаје годишње, у средњу руку, најмање 50 ф.). Крај здрава стана, јаке хране и тачне послуге, што је све одвећ нужно баш нарочито оном, који се одао на изучавање тако тешких и опсежних наука, као што су више богословске — бивају ти иитомци још и врло леио одевани. Прве и треће године добивају они нотнуно зимско и летње одело (налик на наше свештеничко): једну лаку и једну тежу долњу хаљину, једну горњу хаљину од камгарна и један ваљан дејак; сваке године по један цилиндер (до пре неколико година носили су шешире, какве носе наши свештеници, за чим и данас жале), даље 2 ф. за поше, платна за кошуље, џепне мараме и т. д.; месечно по 30 н. за нисаћи прибор, а о Божићу и Ускрсу по 8 ф. 50 новч. за обућу. Осим тога даје им се да и преко ферија не буду без новаца, п то свакоме онолико новаца, колико се на свакога издаје за храну за месец дана (ове годнне 27 ф. 45 новч.); но онај богослов, који свршава, не добија те новце — он се мора пожурити, да најдаље у року од године дана положн и други, практични државни испит (први, теоретско-историјски, иолажу на крају II, године), и онда добија две стотинв и десет форината, како не би ушао у живот голих шака, а и да имаде средстава да нотражи себи супругу, достојну мужа свештеника.* Обратимо се сада библиотеци факултетској. У ирвим годпнама после отварања богословскога. училишта састојала се она једино из оних аутора, који беху одређени за уџбенике, п из неколико поклоњених књига. Год. 1886 одобри влада ради набавке књига на 6 година паушал од 150 ф., што је после протегнуто * Иза свега тога једва да ми треба и навести, да ми Срби овде с.а својом стипендијом од 500 ф. живимо доста скучено, нарочито када ее узме — спрам оних чистих 700 ф . — још и то у обзир, да ми морамо отуда да илаћамо и скупе станове и огрев и школарину и скупа скрипта и научпа дела. а и да нам за путни трошак треба најмаље до 50 ф . Ипак смо ми задовољни и са толико, и захвални смо увек онима, од којих нам је и та номоћ иотекла.

и на даље. Међу тим су свеснији људи све са већим и већим поклонима иритецали тој књижници у помоћ, на и сама влада је — са обзиром на мали паушал — од времена на време задовољавала молбе нрофесорскога тела, купујући важнија, кадшто и скуиоцена дела. Инак се је књижница врло споро комплетовала, а са те је неприлике и наука застајала, јер и ако је књижница сада одговарала првим нотребама, али она ииак ни из далека не могаде пружати сва она средства, са којима би могла притецати у помоћ покушајима на пољу књижевничком. Са обзиром на то тражи врховна Ноглавица год. 1860, да влада ради нопуњења библиотеке одобри у једаред 1500 ф., а паушал да и за даље остаје 150 ф. Но министарство није одобрило тражених 1500 ф.; али је и на даље чешће снабдевала књижницу (разуме се, све то нз верскога фонда) са важнијим делима. Јануара 1870 иовиси оно годишњу дотацију библиотеке на 200 ф., а да би професори тачно сазнавали и савремени развој богословских наука, би још 100 фор. годишње одобрено и за набавку богословских часописа, који када су већ ирегледани, припадају књижници. На тај начин бројала је она 1870-те до 900 свезака, међу њима око 800 богословских! А када се отворио богословски факултет, комнетентни се органи још боље пожурише да библиотеку богословску што јаче обогате. Резолуцијом од 5. јан. 1879 би ради комплетовања њезина одређено из верскога фонда на трн године но хиљаду фор., а резолуцијом од 1882 на три године по 500 ф. из истога фонда. II већ декембра исте године обухвата библиотека до неких 3000 свезака, у вредности од 9000 ф. Но у будућности још се боље постараше за ту књижницу. Одредбом министарства просвете од 7. јула 1885, бр. 23.926 ех 1884 би ради набавке богословских дела и часописа одређен годишњи имушал од равно хиљаду форината. Само тако је и могао овај факултет доћи до своје данашње доста имиозантне књижнице од 2350 дела у октавима, 135 фолијаната и 125 квартова — у преко 6000 свезака! ће се.)