Српски сион

Б р . 43.

„ ЈРПСКИ СИОН."

С тр . 687.

траху Јерусалимљани, како се путниди купљаху у њихов град. Радосно слушаху њихово свечано невање. Ено гле, долази гомила иутника са истока; они иоју: Ка Господу завиках у невољи својој и услиша ме. Господе! избави душу моју од уста лажљивијех и од језика лукавога. Шта ће ти дати и шта ће ти принети језик лукави? Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково. Тешко мени, кад сам туђии, код Мосоха живим код шатора Кидарских. Дуго је живела душа моја с онима, који мрзе на мир. (Псал. 120.) Другога дана, који беше навечерје празника, указа се у св. граду и околини његовој такова слика, какву је можно било видети само уЈерусалиму. Тремови храма, где је у време празника сеница живело много свештеника, иространо место при градским вратима, кровови евију до мова, Јелеонска гора од доле па до горе на сва три своја врхунда, у оиште све у самом Јерусалиму, и у најближој околини његовој дан хода — на једанпут из нова свејепокрило зеленило. А то је с тога, што ливаде и вртови и неки џбунови у то доба већ су у иола иожутели; али палме, смоковнице и лиснато дрвеће од којих кидаху гранчице и иравише сенице, — још се са свим лепо зеленише. Остало све је већ сунчана жега сиржила, виногради већ беху иусти, на гранчицама илодоносних дрвета већ не беше више зрела плода; али у околипи Јерусалима, као да се по ново повратило пролеће и лето са својим разноврсним цвећем. — На све стране већ се ради. Мужеви и жене ираве себи сенице. Деца испомажу своје родитеље. Сви су тога уверења, да ако сеница има четир аршина у дужину и ширину, онда је добра, ако пак мање има, онда није добра за угодност. Осим тога сеница мораде тако направљена бити, да се «з ње могаше видети звездано небо. За један дан, као мађијском силом око Јерусалима и у самом Јерусалиму, ншрио се диван логор начињен од зелених гранчица. И ако је цела околина жалосно изгледала, осушена и сажежена од летњег сунца, то ипак град — по Јеховиној вољи, да се он у њему слави — изгледаше, као да је у самом цвећу — као да је у њему још нраво нролеће. У вече све беше готово. Дивно зеленило одбијаше се својим тамним блеском, злаћане по-

моранџе, лимуни, јабуке, — што све висаше као украс сенице — врло лепо пристајаху међу зеленим гранчицама. Изнутра сенице беху украшене драгоцеиим ћилимовима. У средини сенице гораше лепо кандиоце, а на украшеном столу блисташе се најлепши — у богатих сребрн и златан — домаћи украс. Вечерњача већ се иоче указивати од стране средиземног мора, а по ваздуху разлегаху се још иоследњи звуци химне ододњених путника. Сада се подизаше и други Јерусалимљани, те обавивши обред омивења, оставише своје домове — богате налате, а сиромаси своје избице — и почеше се пресељавати у сенице. Небројено кандилада гораху око столова но сеницама — на Јелеонској гори, у долини кедронској, по свима крововима јерусалимских домова — те светлост, која кроз сенице продираше — изгледаше као звездана земл>а иод звезданим небом. Хајде да завиримо у једну сеницу. Отац породице стојећи пред застрвеним и освесљеним столом изговара благослов : „Благословен јеси ти Господи Боже наш, владика васелене, који си нас осветио твојим заповедима, и заповедио да живимо по сенидама." За тим пије вино из чаше, а то исто чине и сви остали и почињу вечерати. То исто бива у том тренутку по свима сеницама — празник је отпочет. Хиљадама кандилаца блистају се но долинама и брежуљЦима. Тихи вечерњи новетарац ленрша лисје од гранчица, п освежује ваздух по Сеницама. Са свих страна чује се весео разговор. Суседи по сеницама радосно поздрављају један другог. Овде онде чује се иојање исалмова, нроираћено свирком на музикалним инструментима. Израилћани проводе вече, сладећи се најбољим и најлеишим јелом у миру, раЗговарајући међусобно, и обузети осећајима нразничне радости. Особито задовољно и радосно ироводише иразник сеиица иосле носта и нокајања. Они пуних 9 дана пред празником сеница нроводише у посту и иокајању. спремају' и се за велики празник очишћења, који беше у 10. дан седмога месеца. На тај иразник сваки Израилћанин добијаше онроштење грехова. е се.)