Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 43.

'• р

в |

Б Е Л Е Ш К Е. — (Св. Архијерејски Синод) опгочео је евоје седнице 18. октобра о. г. у Карловцима нод нредседншитвом ЈБегове Светосгн. преузвишеног госнодвна Датријарха српског Ге&ргија БранковпНч. На св. синоду су нрисутна госиода Енископи: Пектчријв ДимигријевиЛ вршачки, Мирои НиколиИ накрачкн. Никанор ПоаовиП теиишварски и Мчхаило ГрујџК горњо-карловачки. Пре отварања сннодскпх седннца свршено је најнре са великом свечаношћу прпзиваље св. Духа у саборној цркви. За тим су сви архијереји отишли са св. натрнјархом у синодалну дворант, где је св. патријарх Георгије отворио седннде св. сннода. Најпре је народно-дрквени тајпик Исидор Епрић прочптао па мађарском језпку и у српском иреводу отиис кр. угар. мишстра-председннка. којнм се нодељује превишња дозвола за држање св. синода ради избора енпскопа банког п будимског и ради раснраве другнх иредмета, који снадају у дедокруг св. синода. У високом отиису нзјављује се још. да се за овај мчх не изашиље кр. аовереник. Даље се у впсоком отпису објављује, да се не одобрава* пријављено држање српског народноцрквеног сабора из разлога, што још ннсу ирикунљеии саборски трошкови, који износе преко сто хиљада форината, и што расправнп предметц саборски ннсу журнп. — По нрочнтању овога отниса изјавио је св. Патријарх, да је Његово ц. и ап. кр. Величанство, наш премилостивп краљ. дао новога доказа свога очипскога старања, благоволења и најмилостнвнјег новерења нрема нашој св. нравославној дркви, дозволнвши. да се св. синод као врховио духовно тело наше цркве састане и то без кр. иовереникч. којн је кроз 133 година вазда састаиак св. сннода отварао; — те с тога је св. патријарх нредложио, да се св. синод на овој нревелпкој и особеној владалачкој милоети п поверењу захвали Његовом Величанству. нашем прешлостпвом краљу, иарочптом ноедставком и да изрече уједно своју захвалност и високој државној влади. која је својим наклоннл посредовањем ову иревишњу одлуку омогућила. — Тај је нредлог једноглаено уевојен и нрОчитап је нацрт нредетавке п захвалпице, а чданови св. синода за тпм

једнодушно ускликнуше: Живело Његово Велпчанство' И нрисутна публика прнхватпла је одушевљено тај усклпк. — Тиме је било завршено отварање св. синода. А Његова Светост. при изласку пз синодалне дворане. ноздрављена је бурним усклпдпма: Жнвио! — Сугра дан п идућих дана продужене су седниде ев. синода, у којима су решени н расправљени предмети, који су за ово заседање одређени. — (Седница одбора за припремну радву око удружева свештеничког) одржана је дана 18. октобра о. г. у Ечрловцим« под председништвом одборског нредседника, нреч. г. Стевана ЧобаниНп. нротонресвитера карловачког. Као што се из позива напред штампаног види, решио је одбор, дч се скуаштина свештеничка сазпве још ове године и то за дан 4. и 5. новембр > у Новн Сад. Након тога рсшења захвалио ее г. нрота Стеван Чобанић на одборском председништву, еа разлога старости своје и других многобројних послова, којима је претрпан, те су послови нредседништва одборског поверени преч. г. проти митровачком Авокуму СтајпЛу. За то је .овај н на позиву као председник и иотиисан. Да се скупштина није раније сазвала, хтети ће сигурно браћа свештеници признати, да је томе било неодклоњивих разлога. За саму ствар, ако у свештенству нашем има љубави за мисао удружења, као што је у до сад одржани.м иротонресв. зборовима доказало, да је нееумњиво има, — за саму ствар, велимо, од сноредне је важности кчд је сазвана скупштина. Главно је, да је счзвчнч скуиштина, кој-• п.е имати решити судбу нагиег свештеничког удружеп,ч. Ако је позније по добу годишљем, ал' је зато наручније по времену, које је у новембру више на расноложењу свакоме човеку. Одбор је међу тим имао на уму иотешкоће, које ће свештеницима. с обзиром на нарохијске дужности, отештавати мало одлазак из нарохије, али се ипак узда, да [о; браћа, која сс загревају за идеју и мисао, као што је, и као што треба да буде пама свештеппцпма наше удружење, — да ће, велпмо, та браћа хтети и знати те тешкоће савладати н