Српски сион

С тр . 696.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 44.

ИЗЈАВА 3АХВАЛНОСТИ СВ. АРХИЈЕ РЕЈСКОГ СИИОДА ВИСОКОЈ КР. УГАРСКОЈ ВЛАДИ.

М. 370 ех 1893.

Преузвишени Господине Министре-Председниче !

Најпонизнију поклоиствену адресу српског православног еписконског синода, који се усљед највише, иревишњим решењем Његовог цар. и аност. краљевског Величанства даним у Бечу 9. октобра т. г. подељене дозволе данас нод мојим председничттвом састао, уирављеиу на ВВегово Величанство, част ми је Вашој Преузвишености нод •/• најучтивије с том понизном молбом нодастрти, да исту на подножје прејасног нрестола положити изволите. Част мн је уједно Вашој Преузвише-

ности и високој кр. уг. Влади за оно милостиво носредовање и предлог, усљед кога је српски православни епископски синод заоденут превишњим одличним поверењем ГБеговог Величанства сакуиити се и свој рад отпочети могао — најискренпју за хвалност епископског синода изразити. Примите Ваша Преузвишеност израз мог одличног поштовања. Из седнице срн. нрав. еиисконског синода, држане у Карловцима 18. (80.) октобра 1893. Георгије с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

КАД ТРЕБА НЕК И — БУДЕ1 (Једна исповест у очи свештеничке скупштине).

почетку покрета око нашег удружења, био сам и ја у оном, хвала Вогу, врло маленом броју браће, која не хтедоше, од прве речи, удружења свештеничког. Покушавао сам, да сам себи бар, кад ми то не могоше други, оправдам онозицију против удружења. Хтео сам онда те разлоге и јавно да саопштим, не бих ли онозицији још којег брата придобио. Па? Не могох прво, па не могох ни друго. Него, ево дапас, кад смо пред прагом дворане, у којој ће се сломити погача над удружењем свештеничким, ево ме, браћо, знана и пезнана, да вам исповедим досадањи грех свој, којега сам чинио против једне идеје, нротив неиобитне једне иотребе свештенства нашег, иротив једпог великог иптереса св. нахне цркве, а у цркви и народа, који се иитерес зајемчава, нотреба и идеја огледа у жељеном удру-

жењу нашега свештенства. Ево ме, да вам се исповедим, е ваља умрети, а не знамо час, „кад ће доћи госнодар од куће" Кад год се питање о удружењу покретало, и кад год смо, до ирогиле годинс , о њему у својим свештеничким састанцима и круговима говорили, био сам и ја, као и сва друга, ама сва бра^а, за удружење; јер до прошле године и не зиађаше нико за опозицију, нити поммпл.аше, да би ју кад требало дизати против удружења, нротив такве мисли, која сама собом осваја, гдв год наиђе на сиособ ост за удруживање. Не иомишљах, до прошле годнне, ни ја на такву опозицију, јер и нттампа наша не имађаше против удружења свештеничког ништа „во нреки", док год се је оно сматрало као један ршт (ЗевШегшт, а наше свештенство неспособним за остварење свога удружења Али, кад се прошле године удружење почело примицати к своме