Српски сион

Стр. 730.

„српски еион."

б р . 46.

Шта вшпе, на основу свега тога, ја сам мишљеља, да је питање: жели ли наше свештенство своје опште удружење, начелно већ решено у протопресв. зборовима; да је и сам нредлог одборски, у ногледу својих принципнјелних нитања, решен у тим зборовима тако, да ова скунштина данас без икаквог зазора или сумње, да се неће огрешити о компетенцију или о жељу остале браће своје, може мирне душе приступити к раду своме и дати даиас Формалну санкцију свему ономе. што је у изјавама 27 зборова протопресвитератских добило већ материјално одобрење нашега свештенства. Јер, кад би ми данас донели решење нротивно изјавама 27 протопресв. зборова, или се разишли без решења и свршена посла свога, то би значило, да злоупотребом слабијег одзива на ову скупштину, којем је узрок и незгодно и неугодно доба године, хоћемо да угушимо глас и спречимо остварење тежње и жеље 9 / 10 нагаега свештенства, које је било случајем и иначе спречено доћи овамо; или би значило, да за рачун слабог бројног одзива на скупгатину ову, избегавамо извршити дело, које је добило већ претходпо одобрење 9 / 10 нашега свештенства, а које да извршимо, тражи од нас општи интерес пародно-црквени, тражи од нас углед наш, достојанство нагае. Ако је бројно слабије посећена ова скуиштипа, она је својом интелигенцијом довољна гаранција, да ће се одборски предлог претрести довољном пажњом и да ће из специјалне дебате изаћи на потнуно задовољство браће наше, која нису овде. а изјавигае се већ у напред с нама солидарни. И но томе, не само да смо овлаштени него и дужни да приступимо иослу, ради којега се скуписмо Томе нослу приступимо, браћо, у име Божје. Бог ће нам номоћи. Јер цел и задатак удружења нашег јемчи нам, да ће уз нас бити помоћ Божја. Јесте, биће, јер хоћемо удружењем евојим да вршимо службу Христу и његовој иауци. Биће уз иас и добри геније народа српског, јер хоћемо да нослужимо срећи народа свога. А да то желимо, сведок нам је дух, који провејава кроз предложени „нацрт

правила" за наше удружење; сведоче жеље и тежње, које су исписане у цели и задатку његовоме, а које потврђују, како је цел та узвишена и велика, задатак тај илеменит и замашан, — хришћански, наравствен — патријотичан, родољубив. Но да се потпуно схвати важност и увиди потреба покрета овог за нашим удружењем, нотребно је и то: да се упозна стање наше цркве и народа у њој; стање нашег свегатенства. одногааји у јерархији и т. д. А све је то вама, браћо, и познато и сигурно ме нећете гонити, да вам изнантам и сада пред очи слике свега тога?! Да вам изнагаам зар нред очи и сад слику раздора, који нам раздире живот иародно-црквеии са страстима, којих је цео легион; слику назатка нагаег са нерада ил иовргана рада раденика народно црквеиих ; слику порока и злих обичаја, који отегае место врлииама у животу прквеноиародном; слику религиозно-верског индиферентизма и потамнеле паравствености, у неким деловима наше цркве и иарода, у којима је некад мирисала побожност и пламтело одушевљење за веру, а светлила добродетељ и сјао чисти хригаћански живот; слику зар непогатовања, отуђепости и иеискрености пастве према пастирима најмањим и иајвећим? . . . И зар хоћете, да се заиитамо, браћо и господо: је ли свегатеиство наше свему томе тражило лека; Је ли га нагало и унотребило ? Шта је учинило, да раскрави онај верски религијозни лед, којијеследио толике груди нагаих синова; гата је учинило, да га загреје за веру, врлину и добродетељ; игга је учинило у гаколи, да ова боље васпитава младеж, те цркви и народу даде бољу генерацију; пгга је учинило за црквену књигу и просвету у опгате; гата је учинило, да се разбије раздор и утврди споразум у народу, у цркви, у самоме свегатенству;