Српски сион

Б р . 48.

С тр . 767.

Божанствени храм посредством страшног жртвеника т. ј. часне трпезе, нредставља небесног владику. Но том се престо и назива светињом над светињама, ирестолом Божјим, седалиштем Божјим, очистилиштем (од греха) и местом свршавања највеће жртве, гробом Христовим и насељем славе Његове. Нод завесом, којом је покривен иресто, разумева се небесна скинија, где станују анђелски ликови и иочивају нрпведппци. Преграде иак означавају разлику међу чулиим и духовним предметима. На четири угла часне трнезе почива четвероутласто илатно које означава, да је црква састављена из народа са све четири стране света: на тим угловима насликана су четири еванђелиста, јер су они образовали цркву, и што је евапђеље раснрострањено по целом свету. На часној трпези палази се срачица, а поврх ње иидитија, јер је оиа гроб и престо Исусов; срачица представља плашчаницу, којом је било обавијеио мртво тело Његово, а индитија представља одећу ГБегове славе, као што то потврђује и псалам, који се чита тада, кад се она полаже: „Гоеподк соцарисА, кх л"к= пот8 АвлечесА." Часна се трпеза обично прави од камења, јер она представља Хрисга, који се и каменом имепује; Он је оспов наш, камеп темељац, камен кра^* угаони, чији праобраз беше 011 ај древпУ камеп, који је напојио Израиља; но овај камен сада нас — новог Израиља — напај&г не водом, него нам он точи реке и потоке живота вечпог, животворну крв Христову. Горње место озиачава ваплоћеног Сина Божјег који седи с десне стране Оца; а остали ирестоли с једие и с друге стране означују чинове и достојанства свештених лица и бесплотпих сила. Свештеник представља Самог Исуса, а Њега представља и св. евапђеље. које се иалази на часној трпези, а крст представља ББегову жртву или смрт. Под часном трпезом леже свете моКи мученика, јер они својим духом приеуствуј у Христу — великом сведоку небесиог Оца. Оие служе за темељ и основ цркве, јер црква је основапа најпре крвљу Христовом

а за тим крвљу мученика. Часна трпеза је освећена св. миром,јбр је препуна чудних сила св. Духа и има у себи живо миро, које освећује. Она се украшава нокровима за то, јер оно, што се свршује на њој, не може свако видети и разумети. Опа је узвишена и веома лепо украшена, јер нредставља иресто Божји. Разни чинови, који имају приступа у олтар, представљају превишње силе ; миомирни кад који почиње код престола, значи миомирпу благодат св. Духа, који се спушта од озгоре; зажежене свеЛе представљају непрестано просвећење светитеља од Духа светога. Све то црква иредставља олтаром. Цео храм представља, као што рекосмо — овај земаљски свет, или нак и видљиво небо, јер кад се нред олтаром молимо, сматрамо га небом и рајем едемским. За то у неким св. обитељима завесама затворају храм кад на пољу поју, а кад улазе, опда их отворају. А то значи, да је Христос сишао к нама и преграду норушио и измиривши нас, иа небо иас узвео. Но и они који су пали у грех, не смеју унутра улазити. И сам чии освећења храма то нам иотврђује, јер кад се у њему молимо истрашна свештенодејства свршавамо, тада нам олтар представља небо, а права црква — зе.мљу, и у њу се сви заједно еабирају и сакупљају. ГГред олтаром налази се амвон , који озиачује камен онај, који је одваљен са гроба Христова, с кога свештеници и ђакони сличпо анђелу, који је објавио васкрсење Христово, проповедају боаганствено еванђеље, ђакоии у време св. литургије, а свештеници на јутрењи заједно с другима јутарњима молитвословљима. Леиота цркве озиачује леиоту створења; свеће на полијелеју значе звезде, а труло или свод, — небесни свод; уље, восак и тамјан палимо; уље, да се изобрази милост Божја, восак, јер је састављен из многобројних цветова, па зиачи иаше свеоиште приношење и жртву Богу; а тамјап означава божанствену љубав, која се на све иростире, а означава и миомирис св. Духа. (Наставиће се)