Српски сион

С тр . 768.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 48.

—

Б Е Л Е Ш К Е. — (Осве&еае крста у Руми.) Пишу нам из Руме, да је тамо у недољу 14. (26.) новембра о. г. свечаннм начпном освећен српски православни крст, који се налази у средини вароши на тако званом старом вашаришту. Освећење крста извршио је иреч. г. нрота митровачки. Авакум СтојиК. са месгним свештенством. Говор је држао г. Марко Штула, катихета и администратор нарохије. На литургији и нри освећењу певало је румско невачко друштво. — Крст тај унраво је само обновљен и оправљен, .чемим уметничким живонисом украшен и красном гвозденом оградом ограђен. Све је то тако дпвно израђено, да може послужити на дику н част сриском грађанству румском. Оправка та, која је много трошка стала. изведеиа је ирилозима родољубивог румског грађанства, потпором српске -занатлијске задруге, сриске женске добротворне задруге, сриске дрквене општине и нриходом од забава. које је српско певачко друштво на ту дел приређивало. Сликарски посао пзрадио је на особито задовољство млади и даровитп сликар Јосиф Филга, родом из Руме, који је од впше година пптомац „Матице српске" и који сада довршује жнвонисну уметност иа сликарској академији у Монакову. Тога вечера приређен је концерат са игранком у корист младом живописцу Јосифу Фалти. — (Осве^ење цркве у Жабљаку у Црној Гори.) Не давно је у граду Жабљаку у Црној Гори 1Г>егово Високопреосвештенство Митроиолит Црногорски Митрофан Баи свечано осветио нову цркву. коју је Његово ]!исочапство кнен Пикола подпгао. Црква је носвећеиа св. великомученику Ђорђу. Освећење извришо је Митрополит са великим бројем свештеника зетских и: цеклииских, којима је био на челу нрота Петар Пејовић. Овој свечаностн присуствовало је мноштво народа са великим бројем војничких и грађанских старешина. За тим је у ново-освећеној цркви био парастос јунацима Тпчг,у Стаикову и дванаесторпцп његових другова што су иа јуриш освојили Жабљак. — (Учитељи основних школа у краљевини Србији.) У почетку школске године 189 8 /4 има у краљевини Србији свега 1644 учитеља и учитељица основша школа. Средња илата њихова износн 1049 динара. Целокунна свота, коју држава троши на нлату учитеља и учитељица основних школа, износи 1,725.433 дииара. Све остале трошкове за своје школе нодмпрују поједине школске општине. Издатци пак појединих школских општпна чине већу своту од ове, коју држава троши. Ч И Т V Љ А. Трагнчпа, уираво ужаспа судба задесила је у току ове јесепи два млада свештепика у еиархији

бачкој; на врло трагичан начин свршнше два ваљана млада човека, који су бољу судбу заслужили, ал којима зао удес иије то определио. Један је Иоидор Басти&, администратор аарохије гложанско-чебске. Родио се 1851. н свршив гимназију са испитом зрелости, ношто богословија карловачка беше тада затворена, оде у Пешту на иравни факултет. Кад је богословлја у седамдесетим годинама но ново отворена, ступи он у исту свршив две године ирава с државним испитом. Кад је изучио богословију, запони га тадањи епискон бачки Василијан. и од то доба ноче несрећа гонити младог свештеника тог. Ма даје снремом својом као правник имао права тражити се на најбоље парохије бачке, ипак је премештан с једне лоше парохије на другу, па најпосле на најслабију у целој дијецези — гложанско-чебску. Ту му умре жена, на скоро једно дете, и много прогањани свештеник овај наде у теш у меланхолију, а у јануару 1893. помери памећу, тако да га је консисторија дала донети у болницу новосадску, и овде је прележао у највећој апатијп 7—8 месеци. Једне ноћи пак. кад га слабнје надзираваху, ваљда у моменту чисте свести, побегне из болнице и скочи у Дунав. Хаљине му нађоше на обали, а тело тек иакон 8 дана, те га онда у алмашко гробље саранише пароси новосадски: протојереј ТГавле Балта и Божидар Поиовић, и каиелан Петар Костић. Други је ВИТОКТО Јојки^, лични аомоЛник новосадски. Родио ' 1866, и свршпо гимназију с испитом зрелости ;. Новом Саду, а богословију у Карловцима. Рукоположен од Његове Светостн г. патрпјарха Георг^л, буде иристављен Јовану Марковићу, пароху иовосадском. за личног помоћника, но услед разних непогода и секатура развије се у њему нека нервозна болест у тој мери. да је у току 1893. годаше такођер померио памећу као и Бастић. те будг заједно у болницу смештени. Међу тим се ни један не излечи, јер дочим се болест Бастпћева свршила трагичним самоубијством. болест Јојкићева постајала је све тежа н тежа, те у ночетку новембра о. г. пспусти млађану душу своју. Обојица беху тихе А благе нарави. вал>ани свештеници и ноштенп Срби, ио којим крлинама би обоје бољу судбу заслужили били. Али их неумитна смрт отрже ире но што могоше добити отштетс и утехе за ианесену им од судбе неправду. Нека је тим поштеним слугам олтара Божјег

лака црна земља и вечан сиомен!

Г. В.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. — (Распис награда.) „ Матица Сриска " расписује из задужбине Јована Остоји&а и жене му Терезије ро|. Зозукове за годииу 1894. награду од