Српски сион

С тр . 794.

„СРПСКИ сион. а

Б р . 50.

снаодети их знањем и науком, изоштрити им ум за проповедање слова божјег. Мислим да то богословија може учинити; ако није у стању снремити народу проповеднике, који ће проповедништво као венггину неговати и на томе пољу лаворике брати, али ће народу дати свештенство које ће народ' свој простим, ноучним и згодним проповедима поучити моћи. Нека се предаје у систему сложена теоретична и практична страна проповедничке науке, нека се отвори библиотека за богослове, и сваком у дужност стави, да месечно известан број поучних књига мора прочитати. особито последње године треба припазити и давати им књиге, које се баве омилитиком, па и саме проповеди нроиоведника старије и новије ржижевности. Лисмени састави проповеди нека се израђују што чешће. У другом реду наша духовна власт не развија довољно енергије и надзора над савесним вршењем ироповедничке дужности нашег свештенства. Сваком свештенику остављено је да нроповеда колико хоће и кад хоће, па ако у свом животу ни једаннут не проповеда, нема никоме да одговара; он је властан оставити своју паству без икакве духовне хране и поуке моралне само за то,- што зна, да га за то нико на одговор нозвати неће. Да ли наше консисторије имају знања о томе, који свештеници проповедају, а који не, какве су им ироноведи и колико пута нроповедају у св. цркви ? Немају, јер нема ко да их извести. Па да ли

код таковог надзора и пажње може проповедништво цветати; да ли је чудо, што су нам цркве празне, што се назаренство шири? Моје би мишљење било, да се установе протопресвитери без нарохије, који ће бити искључиви органи енархијске власти; њима нека је задатак, да похађају општине и да воде рачуна и о неговању и каквоћи проповедања слова божјег, науке Христове. Они нека, воде тачан рачун о томе, колико који свештеник улаже труда у испуњавању проповедничке науке, те по томе на основу тачног извештаја дотичног протонресвитера треба нехатног свештеника казнити, а савесног похвалити, првог ради сећања на своју дожност, а другог ради подстицања и одржања у свом марљивом и савесном раду. Да се способии и одушевљени раденици н4 пољу омилитике на што већи и марљивији рад покрену, треба труд њихов и награднти; јер награђивање бољих проповедн нробудило би вољу, љубав и одушевљење ка савесном извршнвању проповедничке науке. То би било моје скромно и немеродавно мишљење при погледу на забатаљено поље црквеног проповедништва, и на ону неосетљивост и немар према најузвишенијој и најплеменитијој дужности свештеничког позива. Кад учини богословија и наша духовна власт своје, ми не ћемо требати епархијских проповедника ни увађања наравствених поучења, нити ће бити међу свештенством кога који није кадар ни најпростију нроповед саетавити. В. В,

V

СПИРИДОН II., ПАТРИЈАРХ АНТИОХИЈСКИ.

е давно донео је „Српски Сион" у 46. свом броју белешку, како се 5000 сир^ских Арапа повратило из протестантске вероисповести у крило иравославља заузимањем садањег натријарха Антиохијског. И заиста ово је први весео и радостан глас, који нам са далеког истока долази, јер до сад бијасмо већ свикли, да с те стране слушамо вести једну за другом црн.у и гору, те се бојасмо, да нису неК паступили кобни дани за ту знатну општину хршпћанску — за цркву православну у Сирији, К0 ЈУ Ј с прскрилила тма Божја иоследника Лојолииих и чптаве легије штокаквих рсдошшка „једпиоспасавајућс верс" а тако исто и сплесија

мисионара разних нротестантских секата, који се — као оно орлови на стрвпну — на онај замашни број (300.000) кукавних и сиротих Арапа устремише с цељу, да их својим новим доктринама задобију за се а одроде од православља. Али вечни промисао Божји као да неда области лукавим спскулантима, да своју гадну замисао остваре, јер Ои, који јс кроз векове па све до сада сирску нравославну цркву од јереси сачувао, не ће ни сада дозволити, да се она њоме сасвим окужи. Знаке особитог старања Божјег о сирској цркви опажамо ми у тој околности, што је не давно за поглавицу антиохијске јнатријаршије изабран човек у свему спреман иенергичан