Српски сион

„ОРПСКИ СИОН."

Б р . 52.

своје мртве. Ова ти се дрква сја! Велика светлост од полијелеја — види ти се — као оиа небесна светлост, којом су били обасјани пастири витлејемски; или као она светлост источне звезде, која се уставила над вертепом витлејемским! У то ти ступа и свештеник у храм. Стао иред солеју те се крстн и моли, обраћа се и десно п лево, назива помоћ Божју иастви својој, а она му с дубоким поклоном одноздравља; улази у олтар, меће на себе епнтрахиљ и одежду светлу, и свете речи: Благословет Еотг нашг. . . наномињу ти, да је почетак јутрење божићне. НобожнН слуга олтара Божјег узима у десну руку кадионицу с миомирном измирном, те кади васцео храм и паству своју. 0 дубоким поклонима клања се пред њим народ и црави пролаза пастиру свом. А кад се запоје „Сг нами Ботг ", па „ Небо и землл ", а свештеник излази из олтара те праћен великим бројем појаца спушта се у женску препрату, да освети пет хљебова, пшеницу, вино и јелеј, тада подилазе мравци сваког присутног, п сви упиру своје погледе у женску препрату, док се не сврши тај свети чин, којим се пспрошава од Бога сваки берићет за сав свет. После настаје јутрења и тече складним својим током. 0 катавасији се силази свештеник на средину храма, клања се и целује икону Рождества Христова. мироноше и себе и народ, који му по двоје долази, и поздравља га с речима: Христосг се роди ! Осим редовних посетилаца храма, видићеш у храму по неколико и оних, које народ зове „годишњацима" т. ј. који једаред или дваред преко читаве године пређу праг црквени. За мушкима следе женске. Многа старица довела је данас први иут као нову младу своју снајицу, младу

као роса или капља, да се с њом поклони Христовом Рождеству. На старици-свекрвици старпнски бенлук, а снајица — све шушти свила на њој! Како ти је то леп обичај по нашим селима, кад таква младица тихим кроком, стидљивим погледом — по мироносању целује прво руку свештеника а по том свекра и других старијих људи, који се у цркви нађу! А кад се враћа у женску препрату, дочекује ју старица-свекрва, руке шпре у уста се љубе здравећи се са: Христос се роци! Важтину се роди! Носле мироносања по мало се испражњује црква, јер сваког домаћина чека још понешто посла код куће, што га има до литургије да свршп. А кад ти се отпоје и носледња песма, песма, која навешћује освитак дана , Слава теб% иоказавшему памг св^тг" , подиже се читав жагор у цркви, јер пријатељ пријатељу, кум куму, род роду : честита Божић. Народ се побожно, пун утехе и велике душевне радости враћа кући. Само неколико сгаријих и млађих људи — обично пастира — остало у цркви. Седи их свештенпк исповеда и причешћује пречистим телом и крвљу Христовом! Ето тако пролази божићна ноћ, . . . тако ју народ српски, народ православни дочекује и проводи! Има ли на свету вере те, народа тог, који свечаније божићну ноћ дочекује и испраћа, него народ српски, народ православни?! Заиста нема! Народе српски, народе православни! Чувај народност своју, поштуј н љуби веру православну, веру отаца својих! Јер стотину и впше година Србин да живи, увек ту божићну ноћ с једнаком детињском радошћу и весељем дочекује и проводи кличући: Христоо се роди, ваистину се роди! 18. декембра 1893. Л. Б.

0 животу светога апостола Павла с погледом на време обра&ања Гала&ана у хршн&анство. Од Ј. X. Ф ишера , магистра вештина и бившега члана и учитеља на , Тршшти Колиџу" (Тпшку Со11е§е) у Кембриџу. Превео с енглеског Хор^е Лети&, богослов. (Свршетак).

агледамо ли у поеланицу Галаћанима, видећемо и наћи ћемо за то јаке доказе и то: 1.) Да су Галаћани обраћени у хришћан-

ство од самога Павла без икаквога сатрудника његова, а то је могло бити пре путовања његових, јер је на путовањима имао сатрудника. Павле кроз читаву ову носланицу говори о