Српски сион

Б р . 52.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 829 .

лгпгћп/бхт, благоволенхе", — песме, којом они поздравпше и објавише роду вудеком долазак Спаситевев на земву, . . . звуди, који одјекују од горе до горе, од дубраве до дубраве и брује по долина и равнин& навепгћујући свему створу да се родио Спас! Ухо твоје као да чује снажан ход и весео разговор витлејемских пастира, који журно греду простом вертепу, да се са страхом и трепетом поклоне пастиру вечном, . . . иастиру над пастирима, који у скотским јаслама, на тврдој слами лежи повијен у просте пелене! Будно око твоје као да види, где му се с далека истока промава и указује јасна звезда, која показује пут мудрим волсвима . . . источним царевима: Мелхиору, Гашпару и Балтазару, који спјеше да се поклоне новорођеном... мудрацу над мудрацима, . . . цару над царевима, и да му из ћемера и бисага својих иоделе дарове своје, дарове царске: злато, ливан и смирну! Такве се мисли роје по глави побожном хришћанину, — Србину православном, кад се мислима баци у далеку ону и древну прошлост ... у тајанствену ону ноћ, кад се родио Спаситев света ! * * Побожне душе, утруђене једноуђењем и послом на бадњи-дан, повукле су се у топлу собу, прострле божићну сламу по земви и столу, сто украсиле земавским плодовима, поседале око стола те пресмачу од свега, што им је Бог дао и што су вредне руке редушине за вечеру приправиле. Радосна деца са родитевима и старијима својима као из једног грла удесила: Рождество и Дјева днес ; а да не би заспала рано, вавају се по мекој слами играјући се злаћаним орасима и лешњицима. Весели момчићи чешће излазе на нове, пуне пиштове и пуцају у славу Рођеља Христова. Девојке-удаваче по вечери украле се из опште собе те се увукле у тескобне собице своје, у кашици топе олово, да по салеву виде, за кога ће поћи. У неко доба ево ти и вертенаша и звездара. г Баци у стихарима, с испрекрштаним преко прсију патронташима, с круном на глави и сабвом о бедру упадају с вертепом или звездом у собу појући: Рождество, Д4ва днесг, Шедше трје цари, Всш тзнцн, Виелеемскш предћли, и ЈГикув днесг Сионе. Лакрдијаш

неки са орацијама својим нагони све на смех, те се свако маша џепа, да се вертепашима одужи. По одласку вертепаша и звездара, сан, тај најбови мелем тела човекова, прима у наручја своја утруђену чевад, да ју оснажи и окрепи за нове подвиге, који јој предстоје на Божји дан. И старо и младо спустило се на божићну сламу, да санак борави тамо до пред прозорје! Анђео благовесник силази с небесних висина, те се у сну јавва свакој души, казујући да се родио Спас. Чевад се диже са тврде постеве своје, на којој је као на меком душеку проспавала онај размак времена, који спаја бадње вече с божићним јутром. Док удариш длан о длан, али ти полаженици већ уранили, да поздраве Христово Рождество пријатеву и знанцу, куму и роду свом! А остала се чевад на тенани у свечано рухо облачи; све се то спрема за јутрењу. Кад улицом пролазиш, чини тн се: е пролазиш небеске висине. Сухомраз који је иопао по снегу, спрам јасне месечине трепти, као да си ситан бисер посуо по каквој белој повани. Светлост из хришћанских домова, која ти кроз њихове прозоре у очи удара, чини ти се као светлост разноврсних таласа небеских; а кад се приближиш цркви, мислиш од ње: то ти је цар на небу . . . месец, јер ти је њена светлост тада јача и снажнија од светлости осталих кућа. За час чујеш звона са куле црквене, где те неким свечаним звуцима позивају у храм Божји, да се поклониш новорођеном Спасу, да се с пријатевем и непријатевем твојим мирбожаш, поздравиш и целиваш. За мало па чујеш, где ти се која старица или старац накашвује, идући устопце за звездом божићном, која показује вертеп, где ће се моћи поклонити — отроку младом. За, тим чујеш оштар ход и живи разговор чиле и веселе младежи, која се жури да добије места у певници, где ће по кашто у појању изменути појца учитева. А кад уђеш у цркву, ту ти је жагор као у каквој котнници. Све дупком пуно. Највише се народа скупило око туторова стола, а тутору се пуши глава, јер не зна кога ће пре да послужи којом воштаницом или котурићем. Велики чираци пред престоним иконама а и они у женској препрати, чини ти се, као да се угибају под теретом силних свећа, које је побожан српски син и кћи припалила у славу Роћеља Христова и као неку милошту за