Српски сион

Б р . 52.

„СРНСКИ СИОН."

Стр. 825.

да окади, ни свечарску водицу даосвети; болесничку молитву да очита, ил веселом свечару колач да пресече. У кућама је то зло, у којима ни венчаног венца нема никад, ни знаменске водице; у кућама, из којих се самртник као и животиња износи. Видим, народе мој, да већ погађаш какве су нам куће то. Д&, то су куће назаренске, које погазише веру ирадедовску и заборавшпе понос народни: ал су то и куће, од којих је и Бог окренуо лице своје, и које св. Сава више не благосиља. Бог је од љих окренуо лице, јер нису у цркви, коју је данас рођени Син Божји крвљу својом и Јеванђељем својим основао; јер не свете Јордап и не поштују св. тајну крштења, коју је Христос јорданским крштењем основао, а која нас пере од греха прародитељског, јер им неће за који дан бити с нама чељад њихова, да се причести и она св. воде богојавленске. А св. Сава их гте благосиља више, јер у тим кућама нема лика ни светитељског ни кућног заштитника; јер се у њима не чује песма ни молитва св. православља, којег нам је св. Сава у аманет оставио; нити се спомиње име српско, које нам је св. Сава прославио. А све је то на зло народа мога и велика туга души мојој Архипастирској. За то вас молим, чада моја духовна, по кућама првим: вратите се обичајима св. православља и предањима српским, јер се на красоти и светости њиховој оплемењује и учвршћује душа православна и срце Србина сваког. И за то те зовем, Архипастирском љубављу, народе мој, зовем те и молим, да се чуваш и клониш јереси назаренске, као змије отровнице, као најопаснијег ненријатеља свога, јер у њојзи нити спаеа души твојој нит' опетанка имену твоме. Јер она је против Хриета и Хриетове цркве и Хриетовог крштења, којим емо откупљени и којим ее перемо од греха прародитељеког; јер она ее камењем баца на еветитеље твоје: ев. Саву, цар Уроша и Лазара мученика, Стевана Штиљановића и

ев. мајку Анђелину: јер она је тама души нашој, из које нае је извео у данашњи дан рођени Спае; јеронаје гроб имену ерпеком, од којег нае еачува ев. Сава. А вас, помагачи моји, настири и учитељи стада мога милог, свештеници без разлике; вас, и све друге синове св. цркве наше, који пером владате, умом радите и живом речи на живот и будућпост народа угичете, а љубави за пркву, за веру и Српетво имате, све вас позивам и молим, Архипастирском л>убави својом и Архипастирским старањем својим за св. православље и народност српску, да еви еложно и вољно порадите на неговању и чувању лепих и ненадмашивих обичаја правоелавних и ерпеких, да еви еложно и вољно подигнете еве еиле евоје. Данас вас за то молим, дапас кад славимо рођење Онога, који сиђе на земљу, да потражи изгубљене, изведе заблуделе, исцели раслабљене, нодигпе немоћне, исправи иепослушне, — данас вас за то молим, да би ми као прави и истинити поклоници и посљедоватељи Господа и Снаса нашег Исуса Христа у љубави према Богу и ближњима, у делима благочастивима и братољубшша могли у будућејош радосније дочекивати Празник Рождества Христова и едншшх прдцемх и един*к /ии усти прослављати га са браћом нашом сада још, на жалост, изгубљеиом и заблуделом ... с њима заједно молити се здрлкТи и спапнТи всепресв^ктлФишагш и державнаги> 1мператора н Кралл наипгиЈ Франца 1и >снфа шрваги; ; и верно и пожртвовано служити милој нашој домовини. У то име поздрављам ти, мили народе мој, празник Рождества Христова, наступајуће ново љето, светло Богојавленије! А благодат Господа нашег Исуса Христа, и љубав Бога Оца и нричастије св. Духа нека је са свима вама свагда и увек — Амин! У Карловци, 1893. годиие од рођења Христова, а натријаршествовања нашег четврте. Горепоменути емирени Патријарх Георгије Бранковић.