Српски сион

Стр. 8.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 1.

Име недељс и које се јеванђеље чита на литургији

Назив редовне недеље

Јвв ХШ. Матијева Мат. 87. 11ред воздвижеиијем, Јов. 9. По воздвиженији, Марк. 37. I. Дукина, Лук. 17. Михољске задушнице (у суботу) II. Лукина, Лук. 26. Ш. ,. Лук. 30. IV. „ Лук. 35. (ев. ОтедЈ VI. „ Лук. 38. V. „ Лук. 83. VII. „ Лук. 39. VIII. „ Лук. 53. ('.Божићне иокладеј у понедељник. IX. Лукииа, Лук. 66. XIII. „ Лук !Ч. X. „ Лук. 71. (Материце) у еуботу Св. Праотец, Ј1ук. 76 (Оцеви) у еуботу Т1ред рождеством, Мат. 1. Рождество Христово, Мат. 3,

XIII.

XVIII. XIX. XX. XXI. XXIII. XX1Г. XXIV. XXV. XXVI. XXX. XXVII.

XIII.

XVI. XVII. XVIII. XX. XXI. XX II. XXIII . XXIV. XXV. XXVI.

Који се апостол чита на литургији

Ко Коринтјаном 166. Ко Галатом, 215. 203. Ко Коринтјаном, 181.

182. од пол. 188.

К Титу, 302. од нол. Ко Галатом, 200. 203. 215. Ко ЕФесејем, 220. 221. 224. 229. Ко Колоеајем, 257. Ко Јеврејем, 328. Ко Галатом, 209.

Г«* о, х а

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 1 2 3 4

6 Мат. 2

Који српски свећеник идуће 1894. г. читао буде овако васкрсна и на служби јеванђеља н апостоле у недеље, тај нека уверен буде, да су иста читана у означене недеље и у свима иравославним црквама све четир васеленске иатријаршије , у црквама румунским и бугарским * У грчком јеванђелистару има 35 оваких таблида, т. ј. за свако пасхално слово. за целу годину, наведено је која јеванђеља и апостоле треба читати у коју недељу на служби, која васкрсна и који је које недеље глас. * * * Да видимо сада, да л у истини треба, да се и у нашим српским црквама читају јеванђеља и апостоли у недеље по грчком Јеванђелистару, и ако треба, за што треба; или треба, да се и на даље читају по славенскоруском Сказанију! Држимо, да ће нам сваки српски свећеник дати за ираво, кац кажемо, да нам славенскоруско Сказаније, што се налази у .1 еванНељу и Апостолу, а тако исто и славенско-руски * Ми смо особито захвални вредном и преч. г. јгротл Руварцу на овоме нрилогу, али унозорити морамо наше своштенство, да је у овоме нрилогу тек нредлог за нашу дркву, који долази дннас од г. Руварца, но о којем — ако нотребе буде решење ирниада св. Синоду. У.

Типик, не дају увек јасног одговора на питаље: кад које јеван|еље и апостол треба читати. Грчки нак Јеванђелистар и Типик, дају на то иитање са свим јасног одговора. Отуда и бива, да се у нашим српским црквама, ■ једне исте недеље у једној цркви чита ово, а у другој оно јеванђеље и апостол, дочим се то не догађа у грчклм црквама, и у свима оним црквама, које су усвојиле читање јеван!ђеља и апостола по грчком Јеванђелистару. А то је довољан разлог, да и ми Срби треба да прихватимо и усвојимо читање јеванђеља и аиостола по грчком Јеванђелистару, а да напустимо досадашње славенско-руско Сказаније. За доказ нејасноће славенско-руског Сказанија и Типика, навешћемо само један пример. Која јеван1;еља и апостоле треба читати у недеље, од неде .Бе но просвјешченији до недеље о Митари и Фарисеји — којих недељл може бити од 0 — 5 т. ј. највише четир — о томе нема, спомена у реченом Сказанију. У Типику пак иод 7. Јануаром, налази се ово нејасно правило: „Нодокаетх в'кдати: Мко булггелјд и апостолк! Ж н«д"клн прји» д8|рЈА, ИЖ1 вгтк ПЈркаА по проскФцшЈЈА нед'кли Оув-кдакх изк-кстто, кх кое чнсло