Српски сион

Бр. 1.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 9.

лЉацл предх л»асоп8стн«и « нед^клл« кВдггх НЈД-кЛ/Л Ц) ЖК1Т<11)И И ФарЈСЈН, И ксп/лтх из* четх на лшмошедшЈА н«д*кии возвративсл, начни рддх Д0СА34Н5Ц1Х нед-кли ш Жк1тари и Фарјсен. Лф! ж{ когда пржзкВдетх нед-клх си)(х и^стакикх, к/иодн рддх Л ЛЈутари и Фарјсеи". У грчком пак Јеван])елистару и Типику са свим се јасно навађа и вели, ако н. п. у реченом времену има само једна недеља, има се читати: то и то јеванђеље, и тај и тај апостол, ако две: то и то и т. д. У славенско-руском Сказанију, истина наводи се, који је које недеље васкрсан глас и васкрсно јеванђеље, но који би се свећеник владао ио томе, а не по столповима, тај би добро нрошао! Било би, да би св н. и. једне недеље у једној дркви појао 3. васкрсни глас, и читало 3. васкрсно јеванђеље, а у другој те исте недеље 7. глас и 7. јеванђеље. У грчком пак Јеван1)елистару, тачно је наведен за сваку недељу дотични глас и васкрсно јеванђеље. И ово је довољан разлог, да и ми Срби треба да прихватимо грчки Јеванђелистар, а да напустимо славенско-руско Сказаније. А да нам не би и опет ко, као што нам је оно 1888. г. пребацио Шакрак: „шта би на то рекла историја и пракса наше цркве? Зар наша црквено-словенска евангелија, на св. транезама, заједно са својим регистрима и сказанијама, немају за нашу партикуларну цркву авторитативног значаја," тима одговарамо кад већ није Шакрак лочекао, да му на нрвој скупштини свештеничког удружења кажемо, као што смо му обећали —- ово: ЈТо грчком Јеванђелистару читају се данас у следећим црквама јеванђеља и апостоли: 1) у све четири васељенске патријаршије, и то не само на грчком језику и осталим језицима, који се у њима употребљавају, већ и на славенско-руском језику, у црквама српским и бугарским, које још нотпадају под цариградску патријаршију; 2) у румунским црквама које се налазе у Турској, Румунској краље-

вини и Аустро-Угарској; 3) у грчким црквама, које се налазе у Грчкој краљевини, Румунској краљевини и Аустро-Угарској. За Славене у цариградској патријаршији, штампано је на руско-славенском језику 1857 г. у Бечу, следеће јеванђеље са грчким Јеванђелистаром: „Ео слак$ скатк1а единос8фнк1А, жико» ткордфјд и неразд-клилшд Троицм, Отца, и Омна, и скАтаги; Д^а. КоЖЕСТКЕННОб И С К /Л ЦЈ { Н Н 0 ( &УДГГ(/\'К по чин8 вгаггелист^кг, и по распорАженпо вгаггелји и глакх греческаги> скАфеннагш бгаггелЈа неизлЈ-кнни* сх подлиииколга прАЛ1К1\-х и поткержденнк1\х Ршссшски^х изданЈи нокагчи зак'кта, распорАжено тр8до/иокнк1Л1х настол= нЈел!х, сх прнложенЈелЈх, кх канижа^х Сгаг« гелш, нок i иши\х тгпически^х «)значенЈи, при= сн«па/ИАТнаги» кх ск/мренноиноц-к^х Еар г о,о= ломеа К8тл8л18шЈана издаетсА нмн-к перк'ке нждикешелЈЖ лкжороднаги* и клагород« наги' Господнна Нјколаа ПарпсЈади. Ех ЛкстрЈи, кх царсткеннолгл град-к Ејенн'к, кх книгопечатни /Ие^итарнст^кх. Ек л'кто Господне /аижз." На првом листу налази се ово: „(гЈе ска » ||1енное буаггелје пресл^отрнс /л ш ск/мреннагш Оокора СКАТК1А и келнкЈА Христокк! церкке иже к& Кич1стантЈнополп, ® неги)же разсВдисА и и>кр"ктесА прак г кишее, т-кл<же и подадесд церкокное изколенЈе ка скокоднол»8 н кезпре* ПАтсткеннол»!5 раздаднио, кскл^х по ксн>д8 пракослакнк1Л1Х ХрЈстЈанадл^ж ОлаК/АншлЈК, лишакцшлкА и желак >цјк1л1х стлжаше тогш, гаки; 8'кли; клагорасположеннапо н пракнлнаги* посл'кдоканЈА ради, кх чтенш кск\х скАЦЈен= нк1^х ©уаггелЈи на ксакш принадлежацЈЈн денк." Исто је јеванђеље уређено попут грчких јеванђелија — старих апрактоса — т. ј. разре|ена су јеванђеља по данима, а почињу од пасхе.

(Свршиће се).