Српски сион

Стр. 70.

„стпеки сион."

1»р. 5.

много номоћи може, иамицањем материјалших средстава. * :1= * Навршило се 100 година богословији нашој. Светлом ночетку те стогодишњице, тек је одјека јасног дао свршетак њезии. Зар, за то: јер је Кулпипца тек Кулпинац разумео

Ма за што бидо, истина је: да иам богословија од г. 1890/91 корача панред, да је на нуту, да учини оно, што је њоме велики осиоватељ њезии цркви и народу дати и осигурати хтео. Тако ће и бити, ако Бог даде а ми ушчипимо своје. Јер ваистину, кад ногледимо данас богословију пашу, која нам је до јучер црвепила образ иросвете наше; кад погледимо вредне пчеле просветне нам данас кошнице те. проФесоре на челу са ректором; кад нам око пређе преко лепог броја богослова; кад срачупамо бригу и стараЊе у погледу кандидата ирОФесорских, каквих већ данас имамо, по разним вртовима науке по свету; кад помислимо, шта ли ће се све урадити моћи, кад све то сложно нрегие на рад и кад се свима намакиу средства за рад, а осигура вол.а и истрајност у раду; кад. богословији још дамо потребну организацију и сва иотребиа средсгва за успешаи развитак њезии; ректору ректорово, нро-

Фесору п])ОФесорово, а каидидатима свештеиичким достојну мерсиективу свештениковшш, — онда, на свршетку прве, а на почетку друге стогодишњице богословији нашој, можемо веселије ногледати у будућност њезиму, и будућност цркве и па])ода чија је, — јер на ирестолу сриског иатри• јарха жезлом св. Саве уи/равља, умом Стратилтрови/га умује ирејемнш, којем је богословија оио, што је била и основатељу њежноме, што је школа сриска била творцу њезином,е. Његовој Светости, преузвишеноме натријарху Георгију Бранковићу иак, молимо у Бога здравља и живота, да узмогне другу стогодишњицу богословији нашој отпочети делом ума, духа и срца ртратимировићевбг; да другој стољетници н>езиној буде Ои, што је ирвој био неумрли СтратцмирввиИ. А богословији пашој желимо, да ју од сад увек греје л.убав и негује старање са престола патријарашког, јер у тој тоилоти, у томе старању, само, моАи Ле: цввтати и наиредовати, а црквч и народу давати учитеље и иастире, којџ су му тако иотребпи, и који Не му увек требати. Са том же.вом поздрав.вамо пашу милу богословију иа прагу Д]»уге јој стољетиице, а с молитвом па Бога, да ту жељу благослови и иснуии!

0 вереком ваепитању деце, рођене у мешовитим браковима, и ван брака, и о вереком прелазу из једне у другу веру, у Ауетро-Угарекој.

Напиоао Аустрији и Угарској иостоје иосебни државни закони, који говоре о верском васнитању деце, рођене у мешовитим браковима и ван брака, и о верском прелазу из једне у другу веру. У Хрватској и Славонији нема пак носебног државног закоНа, који говори о верском васпитању деце, рођене у мешовитим браковима и ван брака, а о верском нрелазу ностоји посебан државни закон само за нрелаз •нз рмокатоличке у коју другу хришћанску веру. У њима важе и дан данас за верско васиитање деце, рођене у мешовитим б]>аковима и

ГРзгварахз;. ван брака, разни цареки интиматн и дворски декрети, и то које из прошлог, а које из овог века. > — • I Како има доста наших /свећеника,ј који не знају, како треба ноступати са децом, рођсном у мешовитим браковпма и ван брака,, и при нрелазу из једне у Другу веру; а не зна,ју с тога, што до сад јоги нигде није у целини наЈедном месту наведено било, како имају у разннм односним случајевима ноступати —• ради смо, да овде наведемо како треба постуиати при свима случајевима, који се могу догодитн како ири рођењу деце из мешовитих