Српски сион

Б р . 5. 10. авг. 1868 г. ступиле у живот и почеле се оживотворавати, мислило се богословију подићи на извесну висииу сувремеиих захтева; дати јој нова живота, нолета и свега тто је једној богословији потребно. Постављена је виша квалиФикација за ступање у богооловију; установљене стииендије за кандидате проФесорске; ови ее послали у Русију; неки се и вратили ; дођосмо и до неких студија, до неке дисциплине. Нешто се иочело; али иа брзо, не да се застало, него се сгрмоглавце пошло и натраг. Каква брига, какво старање, какав стваран рад око реорганизације наше богословије беше од рескрипта до г. 1890.? Реците сви, који о томе рећи зиате, и ваш ће суд миого строжији бити, него суд, којега изричемо ми. Установе рескриптуалие у погледу пј>имања у богословију изигравале се еп ^гоз; а остале установе? Нису се изигравале, него просто исмевале, игпорисале. И кад се ироФесорске катедре испразнише, нешто услед загушљиве атмосФере у „Сиону", а пешто, бнће, и услед примамљивости бачких протоиресвитерата, — попуиише се људима, којима је самима чудно морало бити, да нроФесорима богословије, иа још реор гапизоваие, постадоше. Не беше ии то доста. И ноједине студије бивших проФесора одбацивале се, да се замену старим шаблоном. За набаву проФесора, какве је народно-црквени сабор г. 1864/5. зажелио н за цркву потребнима нронашао — кад се већ пре њега није имао тко иа то да сети —; за образовање нових нроФесорских кандидата, за успех у богословији и т д. и т. д. тко се брипуо ? Ећеи, јаш за118! Не маримо много о томе добу наше богословије говорити, јер би можда и ова хартија поцрвенила, као што смо црвенили сви, кад читасмо трећи извештај о богослов. училишту нашем од год 1892. Па је ли свему томе узрок и кривица у снољашњим одношајима и околностима изван наших домашаја? Је ли, дакле, наша богословија у својој стогодишњици тако мало иапретка показала за то, што је тај иапредак пречио пеко трећи, а не ми сами? оар кривац свему томе не беше баш у цркви, у пароду? . . .

Стр. 69.

Оиростите ми сени митрополита-иатријараха, администратора митрополије и оста лих епископа из тог доба, што овако иитам и зборим, ал' је иркви и хтароду једипо спас, ако до истине дође, а истина је та: да вама богословија не беше чедо мило, већ пасторче јадио и мрско. А да тако не беше, друкчије би било. Јер кад је свештеник у кући, кућа је светла, па ма како изван куће било. Али за богословију нашу не беше од сабора 1864/5. до 1890. светиљке у иароду ни каидила у цркви. Сама себи беше оставл>епа, а но декад баш у главу бијена. Г. 1890. би сиетио изабрап за иатријарха: Нзегова Светост, преузвишепи г. Георгије Браиковић. И ако је богословија за Његовог иатријарховања завршавала своју стогодишњицу, и ако смо ми томе добу тако близу, — на основу онога, што је учињено, што је тако очигледно, смело можемо и мирие савести, а веселе душе и ионосна чела рећи и ианисати: да је стогодишњица наше богоеловије имала три светла момента, а та су: оснивање богословије, реорганизација у рескринту од г. 1868 и реорганмзација ботословије на — Двлу; а да су им нредставници: пеумрли митрополит Стефан Стратилшровић , народно-црквени сабор од г. 1864:5. и даиашњи нреузвишеии натријарх Његова Светост Георгије БранковиЛ. * * ❖ Па зар и у томе тројству светлих момеиата у стогодишњици наше богословије; зар и у том тројству нредставпика стогодишњице те, није јасан и видан доказ ко богословији нашој нанретка даје и дати може; ко му га, дакле, и спречити може?! Зар у томе није нотврда паших речи, да застоју или опадању наше богословије никад не беше кривац и узрок изван цркве и парода? Спустимо завесу. Дал.а будућиост пек ју подиже сасвим. Задовољимо се и овим, јер и у томе је истиие, за наук, доволшо. Истииа је у томе: да је богословији карловачкој митроиолит-патријарх и отнц и мајка; да је у његовим рукама судба њезина; да јој иародпо-црквени сабор паш

„СРПСКИ СИОН."