Српски сион

Бр. 6.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 93.

материјала, до кога је дошао г. Димитријевић. Главни је смер том одељку, да нам нокаже, како је Фрелих прешао у баптизам, па онда поетао оениВачем своје секте — и да пас упозна са садржином љегових дела, између којих нашу пажњу нарочито заДржава опис постанка „ Харфв Оиоиске ", песмарице наших назарена. У четвртом одељку с натиисом: „ Ис<гориуа ушрењч секте назаренске " паведено је све, што се до еада зна о прелазу секте из Швајдарскв и Елсаоа у Угарску, од куда и како ее она ширила по Угарекој меЈју Србпма и оеталим на родностима, и колико од нрилике има чланова у Угарској, Швајцарској, Елсасу и Америци. Но најзанимљивији је иети одељпк, који је писцу, као што и сам признаје, био пајтежи. Ту нас он унознаје са биЛем и суштином секте нпзаренске, са устројством и обичајима иазаренским. Говори он ту о учењу назарена и обреду при крштењу и причешћу. Упознаје нас са њиховим назорима о заклетви, држави, њеним законима, о школи, нашој цркви и евештенству нашем; приказује нам њихово устројство, обичаје њихове при венчању и сахрани, и води нас па једап њихов недељни састанак у њихову зборницу. Све то описује нисац вешто и окретНо у свима важнијим моментима, а сав тај материјал изнесен је јасно и прегледно. За овај одељак црпао је писац материјал из свога рођсног искуства. Он се вешто знао цаћи у њихову кругу и испитати многу та.јанствену ситницу. Али ппје он пропустио ни то, да скоро сваки поједини назаренски криви појам не узме под краћу или дужу критику нрема учењу наше цркве, како би из свега тога било у нечем и практичне користи, а буде ли потребе, обрекао је у приступу, да ће написати и оппшрнију нолемику са тим назорима.

—

У шестом одељку приказује нам писац многе занимл.иве „ слике п арилике \<з живота назаренског ", са којима хоће да докаже, да ти назарени нису баш ни у приватном животу своме онаки свеци, за какве се . радо пздају. У тај одељак умео је он додуше ионајвишс ве!г саонштене слике, али је много унео и из свога искуства. Важпост овога одел.ка ие да се норећи. Сед ми одељпк носи патпис : „ Доспдпшње мере иротив назпренства. — Завршна размишљпња". Ту су наведени сви важнији кораци нротив ширења секте назаренске, и то како од стране појединих разних цркава, тако н од страпе државе. У завршном размишљању износи пам нисац узроке наглом ширењу назаренства и казује нам лек против те заразе. Завршује пак с надом, да назаренству куца у нас последњи час, и соколи читаоца на истрајност у православл.у, У делу том стручно је расправљено једно важно сувремено питање, које засеца у живот нашега народа. Писац је у тај посао уложио велика труда и истрајне вол.е, те му је расправа и у појединостима и у целини испала добра и занимлЈИва. Осим тога написана је ова ра(;права иопуларно, разумљиво и лаким слогом и чистим језиком, тако да ће је сваки радо читати и користити се њоме. Рукопис овога дела износи близу 300 страна, а кад се штамна изнеће 8 до 9 штамнаних табака. Предлажем, да се ова расправа ирими и достојно награди из Фонда Накиног као засебно дело, које је стигло мимо раснисане награде. Писац пак да је дужан ту расправу но уобичајеном начину на свет издати. У Новом Саду 8. (20.) децембра 1893.

Б Е Л Ћ Ш Е Е. — (Прелаз у православље. ) Пишу наи из Марадика: „ Евч Кифер , кћи Готфрида Кифера, кројача из Нове Лазове, ирешла је дне 29. јануара о. г. и8 еванг.-аугсбургаке коифесије у срн. дравосдавну веру, а одмах за тиж 31. јануара венчала се са житељем

овдагањим Дамјаном Грујићем. Акт ириведен.а у православље изврмио је овдашљи свенгтеиик Петар Поиовић свечаним начином уз велико саучешће народа". — (Парастос пок. Исидсру Т.ири$у.) Јављају нам из Карловаца , да је тажо у суботу 5. (17.) фебруара о. г. саборски одбор ириредио шестоне-