Српски сион

Стр. 92.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 6.

људи, коЈе са женама и децом одведоше у Пекинг; међу овима се нахођаше и један свештеник, но имену Максим Љонтјев, који

1690. и оснује у Иекингу прву нравославну заједниду. (Свртиће се)

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ. Мишљење о раеправи Владимира Димитријевића: „НАВАРЕНСТВО, ЊЕГОВА ИСТОРИ.ЈА И СУШТИНА 11 .* (Подиео Сава Петрови^ књижевном одбору „Матице Сршже".)

Расправа Владимира ДимитријевиЛа с натписом: „Назиренство, његов'1 историја и суштина ", која је издана била најире иод бр. 70/Е. 0. сх 1893. на оцену пок. члану Сергију Шакраку Пинићу, новерена је носле напрасне смрти његове мени нод бр. 122./К. 0. ех 1893, да о њој поднесем својв мишљење. Прочитавши ово дело част ми је о њему ово известити. Има већ нека три деценија како пазаренство међу нама јако отима маха. И иемили гласови о пшрењу несретне ове јереси све су већма учестали. Па инак се у нас врло мало писало о тој опасној секти, а управо нико иам је још до сад не приказа у суштини њеној. Тога мучног посла латио се г. Владимир ДимитријевиЛ, свршени богослов карловачки и слушалац богословеког Факултета у Черновици. Но нронаћи и прикупити сав материјал за ту, и у напрсднијим богословским књижевностима још нотпуно нераснрављену појаву — заиста не беше лак посао. Писац ове расправе доскочио је тој неволш тиме, што је знао ступити у свезу и нреписку са неким богословским историчарима у свима крајевима, где има назареиа; а саветовао се он и са другим богословским научењацима и проучио многа дела, која су у тој ствари написана. Прикупивши тим пачином вапредпо опсежан матсријал, оп га је вешто расиоредио и тако удесио, да цела ствар мора сваком постати јасном и разговетном. Дело се састоји из „НрисТуна" и седам одел.ака.

После краткога увода или приступа говори иисац у ирвом одељку: о иореклу назива „ Назпрен", о заблуднма које се крстигие тим именом и о „ назаренској оиштини" Јована Јакова Вирца у Швајцарској и Виртембершкој. У другом одељку приказује нам верске аравце, у којима је корен секте назаренске. ТаЈ се одељак дели на четири одсека. У првом говори писац о ј, аијетизму •, што га је 1670 засновао Шпепер, и иабраја деноминације тога нравца; у другом одел.ку црта „ хернхутски аијетизам", што га је на свом добру Хернхуту основао гроФ ЦинцендорФ; у трећем „анобаатизам", из којега су поникли Јован Лајденски и његова чудовишта у Минстеру, а која се заблуда претопила после у „ менонитство " ; у четвртом „ баитизам и , који је рођени брат нашем назаренству. После овога припремног посла прелази иисац на трећи одељак, где нам приказује- живот и радњу оснивача секте назаренске. Као осиивача те секте наводи ниеац некога швајцарскога калвипа Самуила Хајнриха Фрелиха, што јеутом и даљем одељку доставерно и доказао. За биографију тога оснивача употребио је нисац не само сва штамиана дела Фрелихова, него и његова заостала нриватна писма; окружнице, што их је он слао својим друговима; иосланице, што их је иисао својим једномишљеницима, и његов дневник. А све то добио је писац од сина оснивачева, који данас живи у Ененди, у Швајцарској. Писац на вишс места исправља Себерењија, пастора у Бекеш-Чаби, који је у своме мађарском дслу „Кагагемуншб" такођер писао о Фрелиху, али није могао доћи до свега оног

* Као што смо у 4. броју „Срп. Сиона", у белешци о раду књижевног одбора „Матице српске", обећали, допосимо овде оцсну чдана књижевнога одбора Саве Петровића о расправи: ,, Назаренс.тсо, његова историја « суштина" од Владнмира ДимитријеаиКа. Ма основу те оцене досудио је каижевни одбор „Матицс српске" 8. ('20.) јануара о. г. поменутој расправи награду од 200 Фор из Фонда Јована Накс. Расправа та штампаће се накладом срнске мапастиреке штамиарије. Уредништво.