Српски сион

Б р. 6.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 87.

Ни г. др. Марјан Деренчии није знао за интимат од 2. (14.) августа 1838. г., јер да је знао, не би могао рећи ј г своме: „ Титаб к ођбети АизРпјзкоти дга&јаткоти гакопи", Загреб 1888. у I. књизи, на стр. 495.: „Одговарат ће напокон по нашем мњењу духу аустријског законарства, ако се незаконита деца буду одгојивала у вери, ко.ју исповедује и,пхова незаконита (!) мати". А да и г. Адолфо Рушмов, вјећник кр. банског стола, није знао за интимат од 2. (14.) ангуста 1838. г., види се јасно из његовог: „ Титаб одбети Аиз^гГјзкоти дга&јапзкоти хакотки 1 ", Загреб 1893. г., у ком је у I. књизи, на стр. 287. рекао: „Незаконита деца, имају се, ако је отац католик, без разлике спола одгајати у католпчкој вери; ако је отац акатолик, тад деца сљеде спол (т. ј. мушка на очину веру, а женска на материну). Ако се нако акатолички (ваљда католички) отац одмах код крштења очитује оцем дотичног незаконитог детета, тад ваља дете ово одгајити у католичкој вери (дворски декрет од 5. вељаче 1796. г.), осим да је незаконита (!) акатоличка мати придржала си право, своје дете одгајати у својој акатоличкој вери (дворски декрет од 4. српња 1796. г.)". Како треба поступати, кад неко хоће да пређе из рнмокатоличке вере у некатоличку, који је навршио 18. годину (пре навршене 18. године, као што рекосмо, није слободно Ф

никоме прећи из римокатоличке у некатоличку веру, сем код деце, рођене ван брака, која иакнадном женидбом постану позакоњена, у ком се случају и мушка деца исиод 7 година могу превести) о томе говоре §§. 6 —11. III. зак. чл. од 1844. г., који овако гласе: „§. 6. Ко жели да пређе из римокатоличке у некатоличку веру, мора ту своју намеру нред два сведока, која сам изабере, своме дотадашњем свећенику изјавити. §. 7. После четир недеље од прве изјаве. има му пред иста два сведока, или пред друга два, која сам изабере, ио ново изјавити, да остаје при својој намери. §. 8. Прећи намеравајући, има изискати од свећеника, коме је пред два сведока у дваиута изјавио своју намеру, да му изда сведоџбу (без биљеге) о тој својој двапуташњој изјави. §. 9. Ако му пак исти не би хтео ма из ког узрока издати сведоџбу о његовој првој (§. 6.) и другој (§. 7.) изјави, могу му онда и о првој и о другој изјави сведоџбу (без биљега) издати она два сведока, пред којима је своју намеру о прелазу изјавио. §. 10. Прећи намеравајући, дужан је добивене на основу §. §. 8. и 9. сведоџбе, показати свећенику оне вероисповести, у коју намерава прећи, и тим је прелаз свршен. Без тих сведоџаба, не може се нрелаз обавити." (Свршиће се.)

ПРОПОВЕД У НЕДЕЉУ МИТАРА И ФАРИСЕЈА.

(По руском) „ПоклитесА, прнклижнсА ео царство ншесное." Мат. IV. 17. д данашњег дана, од недеље Митара и Фарисеја, света црква православна позива верна чеда своја на покајање „иокаитесА, приклижисА ко царстко и

, НОКЛ/МП а откерзи м н

нозивом: некеснос" и молитвом дкври ! " Покајати се морамо,. ако хоћемо да наследимо царство небеско; јер сви смо ми мање више грешници. Грешимо сваког дана, сваког часа, сваког тренутка тако рећи; за то смо Дужни кајати се сваког. дана, сваког сата, сваког тренутка.

Шта је највише учио Христос? Учио је много, показао нам је све, пгго нам је за спасење нужно, али највише, најчешће ,'е говорио о покајању: покајте се, јер царство је небеско близу, само се покајте. . . И претеча Спасов Јован довикује свима, који долазише на Јордан да се крсте од њега: покајте се! Као што видите дакле, православни моји, и Господ нас учи покајању и сва црква поје нам песме покајања и моли се, да можемо „остало време живота нашега у миру и нокајању свршити" ; знак дакле, да нам је покајање нотребно, да је оно за нас спасоносно а Богу угодно.