Српски сион

Стр. 108.

коме је јасно оцртан одношај екглеске дркве нрема другим хришћанеким црквама, као и црак тична важност упознавања с православљем аа Енглезе, — прочитао је г. Ателстин Рчјлеј реФерат о источно-католичкој цркви, излажући у кратким потезима њену историју и њене карактеристичне црте. Сједињење хришћанског Запада са Истоком, њему изгледа као ствар врло тешка. Пре него гпто би то питање могло узети на се карактер практичног значаја, потребноједа многе нредрасуде на Западу ишчезну, а специјално је неопходно потребно, да се енглеска црква иретходно очисти од свију трагова дутеранства или калвинизма. Позитивна дата о нравославној цркви у опште послужише као добар увод у читање о руској православиој цркви г. В. Џ. Беркбек«. познатог зналца руског црквеног устројства и руског црквеног живота, неуморног путника по руским свстим местима и скупљача руских црквених старина. Г. Беркбек је још у току ове зиме учинио врло значајно саошптење у еиглескоруском књижевном друштву о руским манастирима и њиховом културном значају; алн својим читањем у Глостеру онје превазишао сва своја ранија саонштења и саонштења других странаца о Русији. Нико до данас иа Западу није тако дубоко нроникао у душу руског народа као он, а свакојако с тога, што нико не бејап1е кадар тако добро уочити свезе између народа и цркве и улогу цркве у животу тога народа. С речитошћу, која је потицала из дубоког убеђења и искреиог ентузијазма, г. Беркбек открива пред зачуђеним очима Енглеза слику цркве, „која обред крштења врши четири милијона пута у години, којој се као ириродни прирастак додаје још годишње један милијон и којајето.1ико исто велика својом ранијом службом Хришћанству, колико и својом садашњом делатношћу." — По великолепности њених храмова, по величанствености њеиих обреда, но лепоти и узоритости њеног богослужења — узвикује г. Беркбек — та црква нема себи равне у целом хришћанском свету, а вера је њена она иста, која је била и ире девет стотина година, без икакве измене или доиуне.

Б р . 7.

Ако је такав утисак странаца, који су ту цркву ироучили, оснО ^ан, онда откуд толико лажних појмова о њој, на широко распрострањених у Енглеској ? Г. Беркбек види узрок тога у томе, што су Енглези с Русијом и руском црквом нознати готово искључиво по католичким, протестантским и јеврејским изворима. Непријател>ство католика према руској цркви појамно је, пошто су се о сталност њену разбила сва усиљавања римске проиаганде. Но шта би се тек имало рећи о жестокој злоби немачких протестаната против јединствене цркве, која се никад не подаваше паиству? При тим речима говорник би прекинут иљескањем и смехом целог збора, који је очевидно добро разумео неразумну недоследност немачких протестаната иод утицајем народносног шовинизма. Беркбек овде је врло згодно иавео из носланице јананске гране православне цркве, поводом деветстогодишњице крштења Руса, интересантну карактеристику Рима и нротестаната, од којих први т. ј. Рим, но мишл.ењу православиих Јаианаца, прибраја к божанственој истини „дрво, сено и сламу човечјих измишљаја", док иротестаити све више и више крње и одбацују хришћанско учење. Чудновато држање својих садржављана Беркбек тумачи њиховим предрасудама о Русији, и у тим предрасудама он види већих иренрека за сједињење цркава, него у догматичкој разлици. Ослобођење Енглеза од тих предрасуда, био би први и најважнији корак за духовно зближење. Г. Бсркбек високо цени руске богослове и њихову снособност, и ои је уверен, да би они били у стању да теоријске препреке уклоне, само је нанред нотребно да се обе стране међусобно разумеју. Али је за то неопходно иотребно да се одстраии посредовање Немаца и Јевреја, из чијих се руку и добијају у Енглеској телеграми и извешћа о Русији „Еп^Шћ Сћигсћ ГГ111011" („Еиглески црквеии савез") моћно је удружење, које у себи броји 28 енископа, 4.108 свештеника и 29.689 световних људи. Ово друштво бори се жестоко против католичких и калвинских тенденција у енглеској цркви, трудећи се, да енглеска црква буде у истини католичка и апостолска црква."

„СРИСКИ СИОН."