Српски сион

С тр . 114. „СРПСКИ СИОН." Б р . 8.

и дарове, које је од Бога добио. „И он се нађе на невољи, јер велика глад завлада у земљи где је он био." Грепган човек, који се удали од Бога и непрестано у греху живи, тај изгуби сва блага, која од Бога има и у његовој души и срду глад завлада. Његову душу и срце страсти окамене тако, да грешник тај не може да чује, нити за срце његово може да прионе душевна храна, а то је: реч божја, наука божја, милостиња, љубав и правда. .Јер где је изобиље злих и лукавих дела, тамо је оскудица у добрим и благим делима. Где нема страха божјег и послушности закону божјем, тамо је овладала глад душевна. „И отишав понуди се код једнога човека у тој земљи и он га посла у поље своје. да чува свиње. И жељаше наситити се са рошчићима, које су свиње јеле и нико му их није давао." Човек, који се навикне да ужива сласти земаљске, он их све више и више ужива и стара се како ће истима да насла|ава тело своје. Такав се човек онда сједињава са нечистим и лукавим дусима. Од тих је један: дух блуда, други: прекомерног јела и пића, један: среброљубља, а други: свију осталих страсти, које нропаст човечју за собом повлаче, И блудни син стаде у службу код сатане и овај га посла у пол.е, а то је: ноказа му мно^е и разноврсне путеве греха. Уједно му даде да чува свиње, а то је: нагони га, да се наслађава и увесељава пристрасним помислима, страстима и свима нечистотама. Као грешник није могао да се насити греха, јер му је свака мисао, свака реч и свако дело грешно. И он жели да се насити греха, а не може, јер што год више греши, то све више и више за грехом чезне. Па кад је блудни син дошао к' себи и увидео, да ће од глади умрети, да ће због тога, што не чини никакво добро дело, него само греши, -— проиасти; — покајао се, те се у себи заверио да ће отићи оцу па ће му рећи: „Оче згрешио сам на небу и пред тобом и нисам достојан, да се назовем твој син." И када оцу отиде, а отац покајника љубазно прими, рашири руке, загрли га и пољуби. Бог, милостиви Отац наш, прима покајника грешника, који му се исповеда и од свега срца за грехе своје каје и указује му своје човекољубиво и очинско милоерђе. И слуге божје, пастири духовни речју поуке

одевају покајнике у најлепшу одећу врлине. За тим дају му прстен на руку, а то је: печат хришканства, који ми делом задобијамо. Јер рука је знак деловања, а нрстен је печат духа св. Вером и делима слтасава се човек. И обућу дају му на, ноге, а то је: дају му моћ и храброст, да може уништити ненријатеља вере и цркве своје, те тако наоружан правом и истинитом науком св. јеван!)еља, да може ступати на змију и скорнију и сву силу вражију, те поћи путем спасења, поћи стопама заповеди божјих. За тим са велике радости и из љубави према сину својему, дао је отац заклати теле угојено, да се веселе. То значи: Бог Отац из превелике љубави према грешном и палом роду људском, послао је на земљу сина својега јединца, који је своје тело човечије на смрт предао да крвљу својом спере са нас грехе, те и нама оставио, да се причестимо тела и крви његове за исцељење душе и тела својега. И сваки, ко.ји се иокајањем обраћа од греха и удостојава се св. тајне причешћа, причињава радост и весе .Ђе Богу и Оцу и слугама његовим, пастирима духовним, јер је тај покајник „мртав био и оживео, изгубљен био и нашао се." Старији син замерао је оцу, што због неваљалог сина својега част држи. Многи човек, који је на правом путу и који се труди, да што год више може добра дела чини, тај се више пута чуди, да Бог и највећем грешнику милост своју пружа. Многи човек и данас више иута негодује када види, да, зли и неваљали људи често у свакој срећи и изобиљу живе. Али ту нас сам Бог теши и ублажава са овим тихим и љубазним речима, говорећи: „Ти си увек са мном." То значи: Онај, који увек испуњава, заповеди божје, као усиновљен Богу, заслугама Христовим, биће му угодан, получиће највећу срећу, наследиће царство Бога и Оца. „А зар не треба да се радујемо и провеселимо, јер овај брат твој мртав је био и оживео је, изгубљен — и нашао се." Дакле треба да се радујемо и веселимо, када се и један само грешник покаје, јер Бог и анђели на небу радују се, када се један грешник Богу обрати и спасе, више него свима ираведнима. Па чему нас учи, љубазни хришћани, да-