Српски сион

Стр . 156 „СРПСКИ СИОН " Нр. 10.

радити; јер ако останеш ађе, јешЛеш, под своје старе да-не тгросеницу као и ја; већ ајде ти /у свијет, па тражи среЛу а прођи се овакога крува!" И ове су старчеве ријечи уиалиле. Одмах некако послије овог разговора одведе исти Миливој Јову к ђеиералову сину, Душку, који је био на Осијеку (код Госнића) оберлајтман код колнаније. Дугако узме Јову к себи, и ту остане Јово ближе двије године као комианијски писар. За то вријеме упозна Душко Јову добро п види да би од њега могао постати прави човјек, само да што више научи. С тога навали Душко код ода 1>енерала, да Лови опрости дјетиње бенавије, па да га даде у војничку школу. И стрид збиља попусти, али га не даде у војничку школу, већ га посла у нашу српску гимназију, у Карловде, у намјери да ее спреми за богословију, јер од племеиа Будисављевића бијаше од давнина славиијех свештеника. Ж тако дође Јово у ирви гимназијски разред, као одрасло момче од 14 година, у јесен 1858. Јово се учио врло добро, а у III. и IV. разреду био је први ђак, али се бочио много са сиромаштвом. Стрпц му је плаћао стан и одијело, а храну је добивао у „Благодјејанију". Али онда бити у Благодјејанију н данас. то је до иеба разлика. Ко је гођ био тамо за управе покојнога архимандрита Цветића и за кувара циганина Исе — тај за цијело и данас памти и сувише „Карловачко Благодјејанпје", а многи је са неуредне, неварене и нокварене хране понио још онде клицу потоњој самртној бољи. Чим је нримио управу тадашњи протосинђел Анђелић, одмах .је настала грдна промјена на боље. Јово проведе у Карловцима 4 године и није за то вријеме нигда кући долазио, него јо за вријеме одмора пребивао у нашијем фрушкогорскијем манаетирима као и остали ђаци из ове Крајине, а били су тада са Јовом неки старији и неки млађи годину двпје ли: Ђока Трбојевић, Илија Машић, Мане Грбић н Дане Прица. 1862. јула 31. умре ђенерао Буде, Јовин добротвор, на тако оставши без старатеља, мораде Лово нрекинути са четвртијем разредом гимназију и вратити се кући. Дошавши кући тешко се разболи и лежаше на иростирачу пунијех 16 мјесеци. Љуто се тужио у болести на Цветићево Благодјејаније. Он је вјеровао да се још тамо покварио. Кад је оздравио отиде у јесен 1864. с онијем истијем старцем Миливојем у Плашки, да се упише у Богословију. Тада не бијаше овђе епискона, јер је блажени митрополит Петар Јоваповић баш тада преминуо у Карловдима (22. сент. 1864.). За адмипистратора дошао је као архимандрит Лукијан Николајеви11, и овај прими Јову у Богословпју без икакве спачке формалне, јер Јово, као гнмназиста, примљен је одмах у II. течај, дочим они, који нијесу били гимназисте, морали су ићп годину дана у „нредуготовителну класу". Јест, Јови није сметала ништа формална страна да буде примљеп у Богословију, али је сметала материјална страна — сиромаштво, као и многијем његовијем друговпма. Отац му не могаше ничим номоћи. а не бијаше нити каквијех стипендија нити каква Благодјејанија. Који

су ђаци били имућнији, онн су сложили се у „конвикт", па су сметали нешто у новцу а нешто у живежу, те су се тако издржавали; али нас је било н такијех, који ни тако не могосмо. То је увидио блажени митрополит Петар, на је давао добријем ђацима — њих 10 — 12 — у своме двору ужину и вечеру бадава. И кад је митроиолит Иетар умрво, сви нремремо од страха, да тога не ће више битн. Али добри и вриједнн његов нашљедник, Лукијан, задржи још као администратор све Петрове питомце на свом трошку, па то тако остане код њега све до његове смрти. И блажени Лукијан прехрањивао је у своме двору сваке године но 8—10 ђаки, и то је за њега занста вшшка жртва била! Тада су нашем епископу сметали плаћу остали богатпји епископи. И наш Јово постане нитомац Лукијанов и као такав свршио је све три године Богословнје, и био је свагда најодличнији ђак. Кад је свршио Богословију, остане у Плашком годину дана кас замјеник наставника за „предугото вителну класу" и као пнсар код Консисторије. Рукоположен је за свештеника 1869. и био одређен за капелана у Тишковац, али тамо не могаше поћи и с тога је текар 1870. добио екснонирану капеланију у Врелу Коренице, гдје је остао све до 1875. канеланишући и мучећи се свакојако са жалом плаћом, и великом и растресеном парохијом. Мјесеца декембра 1875. добије парохију у Доњијем Врховинама, гдје је и остао до своје смрти. Био је члан Епархијског Школског Одбора и Еиархијске Консисторије. Одлпкован је нохвалнијем декретом од Ђенерал-Команде 1874. број 1289., што се 1873. за вријеме колере врло реван показао. Одликован је од епискона Теофаиа црвенијем насом 1884. Два пута биран је за застунника на хрватскославонском сабору у удбинском срезу, а сабор га је бирао и за свога перовођу, и његове саборске записнике читати, права је сласт због чистога српскога језика и лијенога слога. На сабору се држао уз народну странку и то из пуног увјерења, да ми Србљи ов|е у Крајини само с том странком можемо нешто постићи. Неко вријеме вјеровао је Јово, да би Србљи могли се сложити са „Ођгогаата", али 1883. са свијем се разувјерио, кад је читао у „Ођгогп" оне гадне ногрде на Србље и на срнске свештенике. Јови је криво учињено врло, што није изабран за застунника и ове садашње саборске перијоде. Али о томе има иосебна фамилијарна историја. Јово је био нрави и родољубиви Србин, што но се рече: од нете до главе — и душом и тијелом: и то је он без зазора на сваком мјесту достојно и са образом заступао. Ђе је Јово био на збору или у друштву, ту није смјела пасти ни дрна сијенка на српско име, на сриски језик, на сриске обичаје. Али јо Јово био и вриједни свештеник своје нравославне и сриске цркве, и то свештеник, да му је жало парада наћи. И он је у млађијем годинама често ишао за омладинскијеж идеалижа за странчарскијем пискарањима то ове то оне странке на нашеж јавнож пољу — али је Јово врло рано